U susret meču odluke: Obično kažemo da je Danska umesto nas uzela Euro ’92 — ali nije to baš tako
Kvalifikacije za Euro 1992. godine, kao i sam turnir, bile su po mnoge čemu specifične. Na završnom turniru uzelo je učešće osam timova, po poslednji put (ah, ta stara dobra vremena kada je samo krem igrao a ne svako ko aplicira).
Već na narednom prvenstvu u Engleskoj, četiri godine kasnije, imali smo 16 ekipa: sada ih je 24 a UEFA se verovatno neće smiriti dok ih ne bude 48 a kvalifikacije kao takve ukinute i u potpunosti zamenjene jednosezonskom Ligom nacije.
U Švedsku 1992. išli su samo prvaci sedam kvalifikacionih grupa, dok je zemlja domaćin bila izborila direktan plasman (ujedno joj je to postalo i prvo učešće na EP u istoriji).
Poslednje su to kvalifikacije u kojima je učestvovao Sovjetski Savez, prvi prvak Evrope iz 1960. godine, koji je bio prvi u svojoj grupi ispred Italije, koja se tako nije plasirala na završni turnir.
Sovjetski Savez se međutim raspao pre nego što je počelo prvenstvo, pa je umesto njega igrala selekcija Zajednice nezavisnih država (obrazovane od strane većine članica bivšeg SSSR, kao odgovor na raspad i radi umanjenja njegovih negativnih posledica), koja i dalje čudesno postoji.
Pored toga, žreb je Istočnu (DDR) i Zapadnu Nemačku (BRD) smestio u istu kvalifikacionu grupu, ali je BRD 3. oktobra 1990. apsorbovao DDR (da ne kažemo anektirao, mada se to u praksi desilo), koji je nestao sa političke i fudbalske karte sveta — pre nego što su kvalifikacije i počele.
Konačno, specifične su te kvalifikacije bile i po tome, što je Jugoslavija na njima po poslednji put učestvovala, bila prva u grupi, a onda nije igrala na završnom turniru, usled sankcija koje je 30. maja 1992. našoj zemlji uveo Savet bezbednosti UN — ali ne samo zbog toga.
Mi smo kvalifikacije igrali kao SFRJ, iako se ona krajem kvalifikacija raspala a u zemlji počeo rat; onda su 27. aprila 1992. Srbija i Crna Gora obrazovale Saveznu Republiku Jugoslaviju, zemlju koja je imala isto ime kao i prethodna, samo s drugim atributima.
Njoj, međutim, sem nas sâmih niko nije priznavao kontinuitet sa SFRJ, koja je iz perspektive ostatka sveta prestala da postoji (mi smo naknadno prihvatili takvo tumačenje); naravno, nije se takmičila reprezentacija SFRJ već selekcija Fudbalskog saveza Jugoslavije, ali su Fifa i Uefa (i ostale svetske sportske asocijacije) preuzele međunarodno pravno tumačenje, pa uspesi starog FSJ nisu bili uspesi novog FSJ, iako je iz naše perspektive to bio isti FSJ.
A gro ekipe koja je izborila plasman na Euro (ako pogledate, ne ko su bili u teoriji najbolji jugoslovenski igrači tog vremena, nego ko je zapravo bio na terenu i na klupi, ko je postizao golove, itd) zapravo je ostao van SRJ: Jarni, Hadžibegić, Prosinečki, Jozić, Ivković, Baždarević, Katanec, Sušić, Zlatko Vujović...
Pomenute sankcije su bile potpune i obuhvatale su i sportske manifestacije. Euro je počeo 10. juna, desetak dana nakon uvođenja sankcija; da se selekciji SRJ neće dozvoliti učešće iz navedenih razloga, znalo se, Danska je već bila stigla u Švedsku.
Ali je naše ondašnje političko rukovodstvo imalo bolju ideju: da naši fudbaleri ipak otputuju i da tamo budu poniženi, kako bi oni mogli skupiti neke nesigurne i opskurne propagandne poene pred svetskom javnošću (potpuno neuspelo), i pred domaćom javnošću (potpuno uspelo, jer je pomoglo izgradnji narativa da nas svi mrze).
VIDEO: Danska 0-2 Jugoslavija, 14. novembar 1990.
Još kad su Danci, sa kojima smo bili u istoj kvalifikacionoj grupi, 26. juna osvojili titulu evropskog prvaka, pa to im je bio kao poklon — mi smo ti koji bi osvojili, govorilo se, zato su nas i sprečili da učestvujemo, jer svi znaju da smo najbolji, i ne može nam niko ništa, mogu nam samo sve.
Međutim, kako smo mi zapravo igrali sa Dancima: bili smo prvi u grupi sa njima, ali kakvi smo bili u međusobnim duelima? Tu već narativ pomalo udara u zid — ne u potpunosti, ali dovoljno da se čovek zapita (na stranu što fudbal nije matematika i što su takve postavke generalno besmislene).
14. novembra 1990. godine, tukli smo Dance na „Parkenu” u Kopenhagenu 2-0, golovima Baždarevića i Jarnog u 77. odnosno 84. minutu: igrači koje smo maločas nabrojali kao one koji su činili gro tima, bili su prisutni na tom meču.
Međutim, u revanšu u Beogradu 1. maja 1991, slavili su Danci rezultatom 2-1. Gosti su poveli golom Kristensena u 31. minutu, a isti igrač im je doneo i pobedu u 63. minutu, nakon što je izjednačio Pančev u 50. minutu.
VIDEO: Jugoslavija 1-2 Danska, 1. maj 1991.
U ukupnom agregatu mi smo dobili 3-2; ali nije to ubedljiv međusobni skor. Kada se pogleda ukupna gol-razlika u kvalifikacijama, naša je bila +20 a njihova +11, zato što smo dali šest golova više od njih (24 naspram 18) a primili tri manje (4 naspram 7).
Ali kada se pogleda ono najbitnije, broj akumuliranih bodova, vidi da smo imali samo jedan više od Danaca, 14 naspram 13. Daleko od toga da je Danska time zaslužila da igra na tom Euru više od Jugoslavije! — ali koje Jugoslavije?
Nakon drugog meča sa Danskom u Beogradu, i meča protiv Farskih Ostrva 16. maja 1991. (7-0, među strelcima su bili Najdoski, Prosinečki, Pančev dvaput, Vulić, Boban i Šuker, sve igrači koji posle nisu bili u opticaju), u preostala dva kola protiv Farana i Austrijanaca na strani, sastav je bio bitno drugačiji.
Bili su tu i dalje Zvezdini Makedonci Pančev i Najdoski, raspad zemlje još nije bio rešen, bili su tu Hadžibegić i Baždarević, jer BiH još nije proglasila nezavisnost i nije utonula u pakao; ali nije više bilo Hrvata i Slovenaca, koji su proglasili nezavisnost (sa moratorijumima), a na EP svakako ne bi bilo Bošnjaka, a verovatno ni Makedonaca.
Prema tome: ekipa Danske koja je igrala na tom EP, više je zaslužila da igra od ekipe Jugoslavije koja bi igrala — priznati ovo nalažu obraz i poštenje, i pred sobom i pred drugima. Pričati o političkoj pravdi i nepravdi u ovom smislu je besmisleno; govorimo čisto fudbalski.
Mi smo, naravno, i dalje mogli napraviti izuzetno jak tim (Savićević, Jugović, Mijatović, Mihajlović, Binić, Stojković), ali to više ne bi bila ekipa koja je iznela kvalifikacije za EP na kojem je trebalo da učestvuje — njih dvoje-troje je bilo manje-više konzistentno, ali većina je imala ograničene minute.
(Telegraf.rs)
Video: Koja je tajna Piksijeve crvene fascikle?
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bata Raka iz Beograda
E,to je baš tako,mi bi osvojili to prvenstveno i .KRAJ
Podelite komentar
Hogar
KOJE LUPETANJE......
Podelite komentar
Перагеније
блаблатрућ...
Podelite komentar