Grešnik ili novi teniski bog?

Janik Siner je osvojio i svoju treću Grend slem titulu. Čini se da je nikada lakše došetao do novog trofej Australijan Opena i vratio ga u svoje vitrine. Ne znam šta bi bilo kada bi bilo i ne znam da li bi se ovako komotno baždario protiv zdravog Novaka Đokovića u finalu kao što je to učinio protiv Saše Zvereva, ali znam da trenutno izgleda kao besprekorna mašina.

Sve je izgledalo toliko lako. I da ga nije poslužio žreb, da je morao da igra protiv Novaka Đokovića ili Karlosa Alkaraza koje je izdaleka gledao kako se rovovski tuku za to jedno mesto u polufinalu... Bio je ponovo taj.

Preporučujemo

Ovom čoveku već duži period nad glavnom vise nadzorni organi i anti-doping agencije. On je konstantno pod velikim pritiskom uz spoljni uticaj koji mu ovu tenisku turneju pravi mnogo izazovnijom. No, to pitanje grešnika je ponovo zaboravljeno. Svaki put kada se dohvati trofeja, može da ga zaboravi.

Sve u svemu, ovo mu je već drugi Grend slem koji osvaja uporedo sa optužbama i aferama. Na njegov tenis, izgleda, to i ne utiče.

Smatrali da je kriv ili nevin u svemu što već dugo traje i trajaće, čini se, doveka, Janik je pokazao besprekoran tenis.

Najveći protivnik u žrebu je u stvari bio on sam sebi.

Kada je u osmini finala uspeo da se izbori sa mučninama, vrtoglavicom i Holgerom Runeom koji je došao umesto Miomira Kecmanovića, sve pre i posle toga je bilo toliko jednostavno kao kombinacija 1-2.

Gurao je protivnike ka porazu i kada im se možda činilo da nešto mogu. Radi ono što velikani rade. Ulazi u glavu ostalim teniserima koji već u tunelu smatraju da možda imaju šanse da uzmu jedan sete, ali da nemaju apsolutno šta da traže u priči dobijanja tri seta.

Pošto se na samom terenu nije nijednom pomislilo da neko može da ga eliminiše (osim samog sebe u tih nekih mučnih pola sata po suncu), može se samo razmišljati o žrebu.

Svi malo jači nosioci, oni za koje teniski analitičari smatraju da mogu da ozbiljno naškode Sineru, nalazili su se u drugom delu kostura. Tu je spadao i Zverev, ali vidimo kako je prošao. Svaki put kada bi se i mala sreća prelila na stranu Italijana, padao je u igri kao da mu je neko u detinjstvu ukrao čokoladu. Bez nekog žara, bez nade...

Sašu bi još jednom trebalo pustiti da razmisli. Biće verovatno najveći igrač svoje generacije bez Grend slem trofeja. Mnogo prilika je već sada propustio, pitanje je koliko će ih imati u budućnosti. Da Novak nije stao na put Alkarazu, a onda povređen ušao u remplanje sa njim i ostavio Karlitosa po strani, pitanje je kako bi se Zverev izborio sa zdravim i nabrijanim Špancem. To su sad već neke stvari o kojima bi trebalo zaista da razmisli, jer se čini da je dovoljno jak za ostale, a dovoljno slab za najveće.

Siner je dokazao da je šampionskog kova. Dokazao je da mu predstoje godine za kovanje u teniske zvezde, a možda i bogove. Samo ga drastični pad i neočekivane stvari mogu izuzeti iz narednih bitaka za trofeje, pre svega Vimbldona i US Opena, a onda i Rolan Garos iako će tu više morati da radi.

Đoković mu je još uvek faktor koji mu izgleda jače od ostalih. Karlitos mu izgleda kao najveći rival. Njih dvojicu kada bi mu žreb sklanjaju u drugu stranu, retko bi pod ovom snagom mogao da padne pre finala.

Takav je trenutni utisak.

Početak je godine. Ovo je samo potvrda dobre pripreme.

Dok se sprema za još jedno saslušanje Suda za sportsku arbitražu, on je na prstima spreman da primi i taj servis.

Povreda Novaka i indisponirani Alkaraz koji još uvek ne shvata kako ga je Đoković tako lako izgurao iz australijskog koloseka... Sa ovakvim stanjem, CAS je trenutno najveća prepreka Sineru da nastavi u ovom ritmu mašine.

Treći Grend slem i brojaće se još, ako je verovati ovom moćnom izdanju.

Italija je konačno dobila ono što je godinama kovala. Iz ekstremno talentovane generacije izašao je ekstremno veliki šampion.

(Telegraf.rs)