Vrisak

Arina Sabalenka je napravila jednu surovu dominaciju na Australijan Openu. Odbrana titule je mirisala još od prvog kola. Beloruskinja je između mečeva bila nasmejana, a na terenu se pretvarala u pravu mašinu koja destruktivne udarce plasira uz pratnju unikatnog zvuka. Nema joj ravne trenutno i trofej je vaistinu našao pravog vlasnika.

Mnogi bi pomislili da sam Arinu nazvao vriskom zbog njenog načina glasnog uzdaha na terenu. Ne. Moglo bi i zbog toga, ali taj momenat ću prepustiti drugima da sude. Mogu samo na to dodati da bih bio krajnje dekoncentrisan da to neko čitav meč radi preko puta mreže, a da pritom moram sekundu posle toga da uzvratim udarac.

Čak su se neke protivnice prošle godine otvoreno žalile na to, a Ons Žabur je rekla da je Sabalenka "vrištala za obe" u tom meču.

Hajde da se ne koncentrišemo na to, nego na uspeh i zbog čega sam zaista pomislio na vrisak.

Nova-stara šampionka je više ličila na negativca iz Vriska. Išla je od kola do kola i delila brze egzekucije bez oklevanja, a samo jedna teniserka je uspela da joj uzme više od tri gema u setu.

Set joj niko nije uzeo.

Ne da joj niko nije uzeo set, nego je u dve godine uz dva trofeja izgubila samo jedan u Australiji.

Zamislite kolika je to nadmoć kada vam je na dva Grend slema set količnik 28-1.

U jednom momentu je postalo uznemiravajuće koliko je dominantno prodrla do pozne faze takmičenja. I sve to uz osmeh.

Njene trenažne sesije izgledaju na oko uvek opušteno, uvek je relaksirana i uvek spremna za šalu sa kolegama i koleginicama koje prolaze pored terena ili imaju termin posle nje.

Nemica Sidel, Čehinja Fruhvirtova i Ukrajinka Curenko su joj u prva tri kola zajedno uzele šest gemova... Od čega je na Fruhvirtovu otpalo pet.

I kada su pomislili da će biti teže, nije postalo ni blago opterećujuće.

Anisimova i Krejčikova su uzele po pet gemova ponaosob i zaista je postalo u jednom mometu jasno da je ubedljivo glavni favorit za osvajanje trofeja. Ne samo zato što je branilac, jer je to malo puta u istoriji ženskog tenisa imalo najveći značaj, već zbog izvanrednog i sa lakoćom izvedenog tenisa.

Servis premoćan, forhend skoro nepogrešiv. Većina poena se završava u 1-2 kombinaciji ili u najviše tri udarca. Za čitavog turnira smo videli ispod 10 duplih servis greški.

Svaka čast Kineksinji na finalu, ali Ćinven Ženg nije bila poslednja prepreka na ovom turniru.

To je očigledno bila Koko Gof, Amerikanka koja će u narednim godinama biti bitan faktor među damama belog sporta.

Čini se da je i ta poslednja brana pala kada se Sabalenka vratila brejkom na 6:6 u prvom setu. Posle toga nešto teže nego sve ostale, ali dovoljno lako da se ode do borbe za trofej.

I tamo je bilo igre mačke i miša. Za 77 minuta je kineska teniserka morala da podigne srebrni tanjir i prepusti viđenom šampionu njegovu priču.

Kad sam se već skoncentrisao na tako impresivne statističke podatke, želeo bih da vam samo u ovoj toploj australijskoj noći predstavim kolika je to dominacija bila.

Sidel je pala za 54 minuta, Fruhvirtova za 68 minuta, Curenko za 55 minuta, Anisimova za 66 minuta, Krejčikova za 71 minut, a onda ta Amerikanka koja je zadržala preko 100 minuta (104 minuta tačnije).

Za kraj, 77 minuta zabave za privilegovane u Melburnu koji će gledati još jednu borbu za trofej kod muških dublova, pa će im se noć i produžiti.

Eto i drugog Grend slema, eto i drugog Australijan Opena.

Ukoliko nastavi sa ovakvom igrom, videćemo trofeje i na ostala tri velika borilišta.

Pritisak je uvek veliki kada su sva svetla uperena direktno u vas.

Na ovu pozornicu se navikla, videćemo kako će joj rasveta prijati u Parizu kada se šljaka digne.

(Telegraf.rs)