Odavde nema nazad

Da li znate da je Novak svaki put uzeo titulu na Australijan Openu kada je ušao u polufinale? Čovek kad pregazi toliki put, ta dva preostala koraka mu služe samo da priđe onome koji je zadužen na mu preda trofej. Vremena se menjaju, ali to ostaje isto evo već preko dve i po decenije.

Danas je moglo da se isprži jaje na betonu Rod Lejvera.

Preporučujemo

Preko 30 suvih stepeni celzijusa, a novinarska mesta u prvoj liniji senke krova.

I pod takvim blagim olakšavajućim uslovom sam se zalepio za stolicu. A, onda je organizator odlučio da dodatno otvori arenu i tako nas izloži nemilosrdnom dejstvu zeznutog australijskog sunca.

E, tako kako je meni bilo, Đokoviću je bilo makar 100 puta gore.

Beton se usijao, vetra ni iz lepeze, naporan protivnik i strašno zahtevan zadatak koji tera pluća na prekovremeni rad.

Najtopliji dan otkad smo u Melburnu.

Tejlor Fric se nameračio da prekine prokletstvo poraza protiv najboljeg svih vremena, preživljavao je i preživljavao, a onda počeo u jednom momentu i lagodno da živi u četvrtfinalnoj partiji.

Novak je u jednom momentu propustio 16 brejk lopti bez,u međuvremenu, ijedne iskorišćene.

Koliko god čovek pogledao mečeva, odradio analiza, pričao i diskutovao sa drugim teniskim umovima, nekako uvek pomisliš da Novak u sebi krije makar brzinu više, ako ne i dve.

Nezavisno od performansa. Može predstava biti božanstvena, ali ti je u glavi da može biti rajsko-božanstvo-svemoćna. Eto, takav je utisak prisutan, da uvek može bolje šta god radio na terenu.

Protivnicima je najveći problem, ne da se nose u pojedinim situacijama sa Đokovićem, već da se sa njim nose konstantno. Njegov solidni nivo je njihov najbolji. To dalje implicira da njegov solidni nivo tokom čitavog meča iziskuje najbolji nivo sa druge strane do poslednjeg oglašavanja sudije.

Eto, sad zamislite da morate da igrate sve vreme (pretežno po tri, četiri sata) svoj najbolji tenis i da se nadate da on neće držati tempo solidnog u trajanju tog vremenskog intervala.

Tu se ponovo upecao Fric koji je bio tvrd orah, ali je ulogu voćne čudnovate imao samo u prva dva seta, nakon čega je počeo da bledi do kompletnog iščezavanja pred udarcem Novaka i očima publike.

Kada smo već došli do te tačke odakle nema nazad, hajde da i to prodiskutujemo.

Od 2008. godine, Novak je osvojio 10 puta Australijan Open, tri puta igrao četvrtfinale, jednom četvrto kolo, jednom drugu rundu i jednom su se vlasti Viktorije pošteno obrukale. Znate gde ciljam.

Za sve to vreme, ili je ranije ispadao od polufinala ili je išao direktno do titule. To znači da mu je tron garantovan kako zakorači među četiri najbolja.

Bilo je raznih protivnika, starijih i iskusnijih, mlađih i poletnih, ovakvih i onakvih, ali svaki je padao na poslednja dva koraka kada su ranije svi ostali popadali.

U bubnju je ostalo još malo imena...

Dok ovo pišem, Janik Siner i Andrej Rubljov se bore da izađu Novaku na megdan u polufinalu, dok sa druge strane u svoje umeće polažu nadu Karlos Alkaraz i Aleksandar Zverev, te Danil Medvedev i Hubert Hurkač.

Svi hoće tron ovog jednog koji nikada tron nije gubio kada stoji na drugoj stepenici od udobne kraljevske stolice.

Svi znaju da je među njima čovek koji od 2018. godine nije izgubio niti jedan meč na Australijan Openu.

Svi znaju da je među njima čovek koji preko decenije nije izgubio niti jedan meč u noćnom terminu Rode Lejvera.

Svi znaju da je među njima jedan besmrtan, ma šta god da se desilo.

Još kad bi mu se 25. oreol za nekoliko dana ukazao, sramota bi bilo i one najveće skeptike da mu krila negiraju.

(Telegraf.rs)