Nada bez "L"

Pre svega, čitava teniska javnost bi trebalo da bude zadovoljna što je Rafael Nadal uopšte determinisan da u ovim godinama ponovo ogrne plašt i uzme ruket. Španac je, voleli ga ili ne, dragi kamen ovog sporta, besmrtni simbol nekoliko generacija. Njegov povratak na teren je lansiran poput novogodišnjeg vatrometa, ali realnost je za svakog drugačija u ovom otvorenom slučaju. Najnoviji raport iz Brizbejna pred Australijan Open kaže - dve nadalovske pobede i jedan nenadalovski poraz. Kakvu nam to krvnu sliku pokazuje?

Rafa je pokosio Dominika Tima na velikom povratku, pretrčao Džejsona Kublera, a onda kada su svi pomislili da ni ožiljak nije ostao iz jednogodišnje patnje, naišao je voz iako je rampa bila otvorena.

Sa analitičkog stanovišta, Džordan Tompson je bio jedan od nezgodnijih protivnika sa kojim morate da igrate posle tolike pauze na betonu. Australijanac (na veliku žalost, još uvek bez onih prepoznatljivih brkova) sve puške koje ima u svom asortimanu modifikovane su za tvrdu podlogu.

Pa je tako viđena najveća pobeda u karijeri nekadašnjeg brkice, iako je u jednom momentu izgledalo kao da će ga Nadal lako odgurati do poraza.

Ipak, preokret i slavlje.

Šta smo tačno videli u ovom meču?

Od Tompsona ono što stalno gledamo, a od Nadala jednu verziju "dva jako, jedan mlako". Ne može se ni očekivati baš sada onaj horor brzi ritam koji je zaštitni znak Španca, nisu okolnosti takve i kostur čitavog problema ne dozvoljava takav uspon.

Ako je njegovim navijačima za utehu, igra je više-manje na pravom putu. To je ona ista simfonija sa nekim ne baš usklađenim članovima orkestra. Samo malo više vežbe i to bi moglo da bude ono pravo.

Pa, u čemu je problem?

U svakom setu je bio drugačiji.

Prvu deonicu je uspeo da dobije sa očajnim drugim servisom. Ukoliko ne pogodi iz prve, Nadal je uzimao tek tri poena od 12 odigranih. Po njega je bilo dobro što je 76 odsto ubacivao prvi servis, pa je tako i došao na korak od pobede.

Da statistika nije žena slabog morala ili sablasni kockar iz mračnog kafanskog ćoška, španski as bi rešio ovu priču u dva seta.

Imao je sve parametre na svojoj strani, meč loptu kod 5:4 i dve meč lopte u taj-brejku, ali je Tompson vezao četiri poena na 6:4 i uveo priču u odlučujuću borbu.

Tu se osetila ranjivost forme kod Rafe, videlo se ponašanje koje mu nije bilo svojstveno. Jednostavno, sve je dao na jedan taj-brejk, a onda počeo da popušta nakon više od dva sata igre. Kažem i drugi put napominjem, nije nešto što nije prirodno i neočekivano za čoveka koji nije odigrao godinu dana profesionalni meč, alli je momenat uočljiv i krucijalan, te se mora pominjati.

Kak je pad krenuo, tako je brejk stigao i jasan preokret za Australijanca, a onda je usledio momenat koji je verovatno više uplašio Nadalove bližnje nego li sami poraz.

Medicinski tajm-aut, masiranje leve butine i odlazak u svlačionicu do poslednjeg sekunda iskorišćenog odmora.

Ako je po mimici, onda nije bilo ništa strašno. Ako je po igri, onda takođe nije bilo ništa strašno.

Nije Nadal uspeo da se vrati iako je pretio da to učini. Pad je postao uspon, ali nije doživeo vrhunac iako je falio samo jedan stepen više kako bi okrenuo stvari u svoju korist.

Brizbejn je bila generalna proba. U Melburnu će morati da bude onaj pravi. Sada to još uvek nije.

Njemu ostaje da diže formu još nedelju dana i da pokuša da jedan nivo igre održi, ovoga puta ne u dva, već u tri dobijena seta.

Pad, onakav kakav je imao protiv Tompsona, ovde bi mogao da bude mnogo veći ukoliko vezan za fizičku spremnu. Ukoliko je samo do psihičke pripreme, onda je tu samo nada.

No, neće nada zadovoljiti nekoga ko je Nadal.

Tražiće on to poslednje slovo dok god ima snage i volje.

Melburn zove na teniski elitni sabor. Svi su više nego nestrpljivi da vide borbu neprestanu.

(Telegraf.rs)