Čudna "proslava" Đokovića posle osvajanja trofeja na AO: Evo šta je radio kada je otišao sa Rod Lejver Arene

Najbolji srpski teniser, Novak Đoković dominirao je na ovogodišnjem Australijan openu, što mu je omogućilo da dođe do desete titule na ovom turniru, a ukupno 22. trofeja na Grend slemovima u čemu se izjednačio sa Rafaelom Nadalom.

Dan kasnije usledilo je zvanično fotografisanje na otvorenom u Melburnu, gde su i australijski mediji imali trenutak da mu postave nekoliko pitanja, a prvo je bilo pre svega o osećaju osvajanja titule godinu dana posle deportacije.

Preporučujemo

- Rezultati pričaju za sebe, sjajno se osećam u Australiji, pre 15 godina sam osvojio prvi trofej. Tu su bili i moji roditelji i braća, zato je ova titula specijalna, vraćaju mi se te memorije. Vraćaću se ovde dok budem mogao da igram na najvišem nivou i da budem kandidat za Grend slemove.

Proslava? Pa, ne može se reći da je bilo mnogo vremena za veselje.

- Pa, proslavio sam sa medijima i doping kontrolom. U tri ujutru sam se vratio u hotel. Ali kada se završilo, osetio sam olakšanje što sam završio put ovde u Australiji. Osvojiti trofej je jako velika stvar, za mene i moje članove tima koji su sa mnom svakog dana, u ovim teškim trenucima. Nismo još proslavili, ali to ću verovatno uraditi u Evropi.

Nije dopustio da ga poremete stvari koje su se dešavale van terena.

- Mislim da nije bilo izbora, ako želiš da uzmeš trofej, moraš da budeš jak, da ne dozvoliš da te neki spoljni faktor poremeti. Naravno, posle prošlogodišnjih dešavanja iz Australije, bio sam znatiželjan kakav će biti prijem na terenu. Bilo je to pozitivno iskustvo. Očigledno, i ta povreda je pravila problem kroz turnir. Bilo je tu i drugih dešavanja koji nisu bili neophodni na Grend slemu, ali morao sam to da prihvatim. Zahvalan sam na svemu, bila je potrebna velika energija, zato se osećam pomalo izduvano sada.

Ništa ne uzima zdravo za gotovo, želi da ostane maksimalno fokusiran na stvari.

- Prošao sam neke stvari koje nisam nikada u karijeri. Mislio sam da neću moći da igram na turniru, iskreno. Onda, sve stvari oko terena, sve je to bila dodatna motivacija, ali i izazov. Morao sam da ostanem smiren, fokusiran na rutine. Ti ljudi su me štitili, davali mi šansu da se spremim. Zato je ovaj turnir među nekoliko najboljih na svetu. Toliko godina kasnije, i dalje sam spreman da igram na najvišem nivou i da osvojim ovaj trofej. Ne uzimam to zdravo za gotovo. Ne znam koliko ću još prilika imati, zato uživam u ovom momentu.

(Telegraf.rs)