Verujem, ne verujem

Dok oči isprate, osećaj čoveku govori da će prisustvovati nečemu istorijskom. Vid je tu samo da mu potvrdi. Dok se pitaš da li je ovo moguće, ono se već dešava. Živimo u vremenu kada je dosta toga od značaja za vek vekova. Eto, moje oči videše kako ranjeni lav pred hijenama umire, gubi svoje carstvo koje mu bejaše delom poklonjeno.

Rafa Nadal je eliminisan. Kod ovako velikih momenata je epski posmatrati reakcije publike. Svi žive Bajagin kratki, ali ubitačni stih "verujem, ne verujem". Režija je skratila film, dodelila glavnu ulogu Mekenziju Mekdonaldu, čoveku koji je u tri seta izbacio aktuelnog šampiona Australijan Opena.

Ništa časno nema u radovanju ovom rezultatu. Bilo bi za Novakove navijače da je Nadal ispao zdrav, ali je viđena jedna muka kojoj se samo očekivao kraj.

Nije mogao da udari bekhend, nije trčao na lopticu kada mu ide sa te strane, bio je osuđen da pred mnogobrojnom publikom ili preda ili pretrpi poraz. Titula će naći novog vlasnika.

Scene veoma bolne za obično biće. Supruga plače, on pri svakom udarcu pravi grimase, publika se nada epskom isceljenju, a španski novinari u koloni tiho odlaze ka glavnoj konferencijskoj sali.

Mrzeli ga ili voleli, dokazao je jednom rečenicom da je istinski i častan borac. Nije hteo da preda kao aktuelni šampion, patio je do kraja i na pošten način završio ovaj turnir.

Ne liči na onog starog. Ili, bolje reći, u trećem setu je bio drugi čovek. Prizeman, bez mnogo težnji i arogancije, čekao je da padne.

E, pa... Nećemo zvati karmu, nije on prošle godine odlučio da Novak ne bude na Australijan Openu. Doduše, nije ga ni branio, ali je svakako iskoristio prolaz i zaseo na tron koji će sada u muci predati.

Šta je sledeće? Ne zna ni on. Daleko je Rolan Garos, voda sa izvora i prašina sreće, a strepnja je sada realnost.

Iskonski rival je i dalje u žrebu, ubedljivo je najveći favorit i spreman da preokrene istoriju u svoju korist. Takva je trenutna situacija i ova voda u ušima će trajati sve dok je ovaj drugi kolos živ.

Trenutno, Nadal jedino može da se raduje svom roditeljstvu. U razgovoru Popa i Mareta bi se reklo da nije ovo bio loš dan, ovo je bilo loših pola godina, žešće loših.

Od 18. avgusta, Rafa je odigrao 14 mečeva i izgubio, verovali ili ne, čak osam. Ovo mu se nije desilo ni u pionirima.

Vreme ide, nosi nas, a nosi i njega. Da smo večni, ne bi brojali minute i sate, verovatno bi sve i izgubilo smisao.

Nasleđe je ogromno, ono se ne zaboravlja, ali telo gleda na sat i pita se na koje "tik" ili "tak" će svirati kraj.

Istorija je, kažu, učiteljica života, ali će Nadal gledati da njene časove još malo zaobiđe.

Plan mora da bude pakleno dobar.

Nije kraj dok nije kraj.

Nadal je ispao, ali se igra nastavlja...

Novak je na potezu.

(Specijalni izveštač iz Melburna, Miloš Bećagović)