Nije to to

Kao u nekim filmovima naučne fantastike, neko je odlučio da se zeza sa sudbinom, istorijom i vremenom. Rešio je da iskrivi i poremeti sve što je moralo, a nije se desilo. Paralelni univerzum je postao naš, a naš je postao paralelni, a između ta dva sveta stoji istina - nešto nije u redu.

Nadal sada otvara šampanjač za nešto što je teškom mukom stvorio. Borio se, moramo mu to priznati, ali nešto grebe i svrbi. Nešto fali kod tog trofeja, nešto fali kod tog rekorda, nešto pred spavanje tera na pogled u plafon, ne da oku da počine.

Preporučujemo

Trebalo bi da spava Španac, trčao je skoro pet i po sati i slomio mladog šampiona, isplakao se na Rod Lejver areni pred gomilom koja je jedva čekala da uzme trofej, legao i svlačionici, ali oko nakon svega neće da zaspe.

Ko mu je ovo omogućio? Pa, veliki udeo je u njegovom velikom filmskom povratku, radu i izgaranju da ponovo bude onaj najbolji, ali za titulu je bilo potrebno mnogo više. Za titulu je potrebna cela slika, za titulu je potrebno da niko ništa ne može da ti zameri, a poslednjih godina je potrebno da preskočite jednog čoveka koji je postao čuvar trona, vlasnik skiptara i poslednji zid pred Grend slem trofej.

Nadal je došao na nečuvana vrata, igrao je u filmu kojem režiseri nisu imali najbolje namere. Glavna uloga mu je pripala spletom okolnosti, devijacijom vremena i istorije.

Onog dana kada je Đoković avionom poleteo iz Melburna, tog dana je dobilo sve neki gorak ukus. Od tog momenta, bilo je jasno da šampion neće biti šampion u punoj meri.

Stvarno ne bi smelo da se oduzima Rafi baš sve, jer, ono što je bilo u knjizi, on je pročitao. Ali, neko je iscepao neke stranice fabule, onog najbitnijeg za razvoj događaja.

Na tim stranicama je bio Novak Đoković. To je Nadal vešto izbegao, igrao po notama nove realnosti, a tako raskupusana knjiga ostala je zadužbina vlasti Australije. 

Medvedev je te odstranjene papire konstantno držao u rukama i pokazivao ih publici i svim onima koji su pokušali da ih zaborave.

Sve to je bilo nebitno nakon što je učinjena nepravda. Onaj prvi od prvih nije mogao da bude tu i tačka. Nije bio tu zbog onih koji su se zezali sudbinom, istorijom i vremenom.

Australijan open je tada postao bitna nebitna stvar, negde gde se ne mere najbolji, nego samo neki od njih.

E, pa neki od njih su igrali finale i bolji u tom momentu je pobedio. Taj bolji je prošao sve do titule i sada je devijantnom istorijom vlasnik jednog od najbitnijih rekorda.

Iza njega je ostao Danil, momak koji je više puta isticao izostatak Novaka i u poslednjoj sekvenci viđene istorije, pa čak i ove prelomljene, ispada dobar momak. Momak koji je svestan ovoga što je gore rečeno.

Dobar momak i dečak koji je prestao da sanja. Ogrešili su se i o njega, dve nedelje velikih i malih grešaka za uprljanu sliku svega u Melburnu.

Nekada dobri domaćini su u bunilu zaključili cecelj. Pokušaće da se zaboravi, ali ovo se teško zaboravlja. Ni u filmovima ne prolazi dobro zezanje sa sudbinom, istorijom i vremenom.

Višestrukog šampiona su proterali, aktuelnom vicešampionu ubili san, a slave novog šampiona.

Da se to ispravi, moraće da naprave novu dimenziju gde su sva trojica na terenu, srećna i misle samo o tenisu.

Nije to bilo to....

Ako još neko odluči da menja vreme i istoriju, biće na istim mukama.

Od ovog momenta, svako ko je ne menja, ne petlja se u sudbinu. 

Ko se drzne, iz svih razloga koji nisu teniski, neka ne razmišlja o popravci.

Da li će se sve ispraviti, samo vreme može da nam pokaže.... Naravno, ako to isto vreme ostave na miru.

(Telegraf.rs)