"Život je lep i posle 45 godina": Dan kada je Dragana Životića "srpski inat" odveo u istoriju usred Splita

Na današnji dan pre tačno 45 godina u Splitu, na čuvenom stadionu Poljud, održano je i jedno od najvećih atletskih takmičenja u Jugoslaviji - Mediteranske igre. Tog dana je upravo Split, ali i takmičenje ostalo upamćeno po rekordu šampionata od strane našeg legendarnog Dragana Životića u trci na 800 metara, koji je praktično tada imao i svetski rekord u svom vlasništvu, ali, on nikada nije bio aktuelan...

Dragan Životić je neko ko je ostao upamćen kao jedan od najvećih atletičara koje je Srbija, ali i čitava Jugoslavija ikad imala, a verovatno i koje će ikad imati. Sve je u njegovom životu počelo slučajno, pošto je krenuo sa fudbalom, a onda je sa ulice "probao" atletiku u koju se zaljubio.

Preporučujemo

On je sa 17 godina prvi put došao na stadion, a sve je ostavio u čudu kada je istrčao 400 metara. Odmah je bio registrovan, počeo je da radi sa legendom Franjom Mihalićem i sve što je potom usledilo je istorija.

Upravo ta 1979. godina i taj Split će trasirati i njegov put do zvezda, kada je bio i najbrži čovek na svetu u to vreme, iako zvanično isti nikad nije imao u posedu. Ali, zna on, a znaju i mnogi ljubitelji atletike da je to samo greška koja mu nije zasmetala u njegovoj karijeri.

Životić se 45 godina kasnije i podsetio ove trke, a to je uradio putem svog Fejsbuk profila.

- Život je lep i posle 45 godina - kratko je napisao Životić.

Foto: Facebook / Dragan R. Životić

Kako mu je pomogao srpski inat?

Ipak, ta trka na Poljudu je mogla da bude i košmar, što je i sam Životić pričao za Telegraf svojevremeno.

- Negde po završetku prvog kruga (400 metara) meni postane teško. Zamor je bio toliko veliki da sam hteo da odustanem uprkos svoj publici i svemu, jednostavno kao da nisam imao snage, malo je falilo da se srušim od umora. Sve vreme dok sam ulazio u drugi krug u glavi su mi se motale misli da ću da odustanem...

Ali, onda je proradio srpski inat.

- Na 300 metara do cilja, sa spoljne strane kreće Tunižanin u napad u nameri da me prestigne. Taj njegov napad je bio ključan momenat trke jer mi je presekao ’’crne’’ misli. Proradio je inat, ''ne dam prvo mesto, ne dam da me pređe''! Znao sam da ako mu dozvolim da izađe ispred mene na 200 metara do cilja da će to biti problem. Uspeo sam da uđem ispred njega i sve dalje je istorija. Nisu se videli u finišu na snimcima koliko sam im pobegao na kraju.

Zanimljiv je bio finiš i ulazak u poslednjih 100 metara.

- Kada sam izašao iz krivine prvi put se blago okrenem da probam da vidim gde su ostali međutim, nisam nikoga video. Okrenem se ja još jednom malo više, jer mi nije bilo jasno gde su svi, kad njih nigde nema. Jedno četiri, pet puta sam se okretao i taj finiš trke mi nikad lakše nije pao jer mi je ogroman ’’teret sa vrata nestao’’. U cilj sam ušao podignutih ruku, kočeći, skoro hodajući.

Od adrenalina Životić je imao osećaj kao da nije ni trčao trku, kao da se uopšte nije umorio. Nije bio svestan trke, a kamoli rezultata. Pažnju mu je skrenuo Željko Leskovac koji mu je sa tribina gestikulisao da pogleda ka semaforu.

- Kada sam prošao kroz cilj, iako je mali semafor odmah do staze, nisam ga ni video. Nisam bio obratio pažnju ni na veliki. Ne znam kako, u celoj onoj masi, ja sam video Leskovca kako mi nešto objašnjava i pokazuje ka nebu. Ispostavilo se da je pokazivao ka velikom semaforu, a kada sam ga video… Uhvatio sam se za glavu i nisam mogao da verujem.

(Telegraf.rs)