Kako su Angelina Topić i Adriana Vilagoš postale blago Srbije: Ne moramo da brinemo za budućnost atletike!

Evropsko prvenstvo u atletici održano u Rimu je i zvanično je zatvoreno pre dva dana i utisci polako mogu da sumiraju, a za početak se mora istaći da je ovaj šampionat bio istorijski za Srbiju. Sa čak sedamnaest predstavnika i predstavnica naša delagacija je bila nikada brojnija, što je uz učinak od dve medalje sasvim dovoljno kako bismo mogli da kažemo da je uzlazna putanja evidenta.

Učinak u broju odličja možda jeste manji u odnosu na Minhen 2022, kada su i Ivana Španović i Armin Sinančević bili na postolju, međutim činjenice da je najbolja srpska atletičarka posvećena Olimpijskim igrama i da je zato preskočila EP, kao i da je bacač kugle propustio čitavu dvoransku sezonu zbog povrede, uz dodatak da su dve najmlađe članice delegacije ponovile uspeh, samo zaokružuju već istaknutu informaciju o rekordnoj delegaciji.

Preporučujemo

Srbija je šampionat završila sa dve srebrne medalje, neprikosnoven je bio domaćin Italija sa 24, od čega jedanaest zlatnih, ali ne treba se ni porediti sa zemljama koje imaju daleko dužu tradiciju i veliki broj predstavnika, već biti na zemlji i nadograditi uspostavljenu osnovu.

Kako su Angelina Topić i Adriana Vilagoš vrednim radom došle do novog uspeha?

Glavni utisak je uspeh dve mlade devojke, koje imaju 18 i 20 godina i koji je u Srbiji naišao na veliki odjek, iako to često ne bude slučaj kada je u pitanju "kraljica" sportova. Ono što je ovog puta bila drugačije u odnosu na sve prethodne situacije je medijska pažnja koja je bila posvećena i njima, ali i ostalim atletičarima koji su otišli u Rim, što bi trebalo da postane praksa i ubuduće.

Bilo kako bilo, put uspeha Angeline i Adriane je sve samo ne slučajan i plod je konstantnog pomeranja granica u razmaku između dva Evropska prvenstva. To se uostalom i vidi kada se pogledaju rezultati koji su postignuti u međuperiodu.

Angelina Topić je u Minhenu skokom od 1.93 metara došla do bronzane medalje i taj rezutlat joj sada ne bi bio dovoljan za medalju. U međuvremenu su proticala velika seniorska takmičenja za nju bez odličja, ali sa vrlo respektabilnim plasmanima, četvrto mesto na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Istanbulu, sedmo na SP u Budimpešti, peto na SP u dvorani u Glazgovu. Uvek je nedostajao jedan mali korak, koji je često prikazivala na drugim, uslovno rečeno manjim takmičenjima.

Foto: Marko Jovanović

U isto vreme je postala šampionka Evrope u Jerusalimu prošlog leta, zauzela je treće mesto u Dijamantskoj ligi, pobeđivala na mitinzima, što je posebno došlo do izražaja ove godine kada je zasela na čelno mesto prestižnog karavana za atletičare.

Upravo je na svom poslednjem mitingu u Rabatu oborila i lični rekord preskočivši fenomelalnih 1.98 metara, a čini se da je u jakoj konkurenciji u Rimu pomenuti skok od 1.97 metara bio malo i viši od margine. To u ovom momentu nije toliko ni važno, ali je dokaz da bi Jaroslava Mahučik već od sledeće godine mogla da se zabrine za mesto ubedljivo najbolje visašice na svetu.

Adriana Vilagoš je imala sličan put, nakon što je Nemačkoj hicem od 62.01 metra osvojila srebro u bacanju koplja. Prvenstva za mlađe su bila pod njenim nogama nakon toga, pa je tako u Kaliju iste 2022. postala svetske prvakinja, dok je u Jerusalimu prošlog leta uzela zlato i na EP za mlađe seniorke.

Foto: Marko Jovanović

Evropski kup u Leiriji prošle godine takođe joj je doneo medalju, bronzane boje, dok je bila i šampionka Balkana. Njenu prethodnu sezonu obeležila je povreda, ali se nakon potpunog oporavka i rada na sebi ona vratila jača nego ikada i to dokazala u Rimu bacivši 64.42 metra, što je novi državni rekord. A već je jednom oborila lični ovde godine...

Za razliku od Angeline koja je to učinila ranije, Adriana je sada obezbedila normu za Olimpijske igre, pa ćemo ih gledati u Parizu kroz mesec i po dana u borbama za nova odličja.

Kakav učinak su ostvarili ostali srpski predstavnici u Rimu

Od ostalih srpskih atletičara i atletičarki u finalima smo gledali još troje njih, pa je tako Elzan Bibić u fenomenalnoj trci na 5000 metara zauzeo šesto mesto, dok je Marija Vučenović u bacanju koplja ostvarila najbolji rezultat karijere zauzveši deveto mesto. Strahinja Jovančević je zauzeo desetu poziciju uprkos povredi koju je doživeo.

Ono što posebno treba istaći je broj predstavnika u sprint disicplinama. I pored toga što nije bilo većeg uspeha, njih šest se dokazalo na najvećoj sceni, a blizu polufinala su bile Milica Emini i Ivana Ilić.

Učinak srpskih atletičara:

Angelina Topić - 2. mesto - skok uvis; 26. mesto - skok udalj

Adriana Vilagoš - 2. mesto - bacanje koplja

Elzan Bibić - 6. mesto - 5000 metara

Marija Vučenović - 9. mesto - bacanje koplja

Strahinja Jovančević - 10. mesto - skok udalj

Milica Emini - 13. mesto - 100 prepone

Nikola Kostić - 15. mesto - 400 prepone

Ivana Ilić - 14. mesto - 200 metara; 20. mesto - 100 metara

Milica Gardašević - 17. mesto - skok udalj

Lazar Anić - 18. mesto - skok udalj

Asmir Kolašinac - 18. mesto - bacanje kugle

Boško Kijanović - 18. mesto - 400 metara

Maja Ćirić - 18. mesto - 400 metara

Aleksa Kijanović - 21. mesto - 100 metara

Slavko Stević - 22. mesto - skok uvis

Ivana Đurić - 30. mesto - bacanje koplja

Armin Sinančević - bez plasmana - bacanje kugle

(Telegraf.rs)