Obećanje Ivane Španović uz osmeh: "Goran će posle Pariza imati novu tetovažu, a ja zlato oko vrata"

Ivana Španović je proglašena za najbolju sportistkinju Srbije u izboru Olimpijskog komiteta za 2023. godinu, a nakon dodele nagrade pričala je za srpske medije o ovom priznanju, ali i o planovima.

Novinari su joj udelili i kompliment da pomera granice, ne samo u centimetrima kada su skokovi u pitanju, već i u izgledu.

- Večeras se nisam sama spremala, zato bolje izgledam - našalila se Ivana, a potom se osvrnula i na deo svog govora gde je rekla da imaju u sebi ona i njen trener Goran Obradović još malo energije da u Parizu dosanjaju najsjajniji san.

- Nekako kada si spreman i kad se sada približava, samo to iščekivanje je sasvim dovoljno i to je jednostavno još jedan od izazova sa kojim se suočavamo, ali to je stvarno slatka muka i Bože zdravlja da sve bude kako treba, da mi to bude bude jedina briga. Da brojim dane i lupam recke. Ovo će biti moje pete Olimpijske igre i najverovatnije poslednje. Ali želim da naravno ostanu najsjajnije upamćenje u mojoj karijeri. Naravno da ću sa svojim timom dati sve od sebe, da se tamo pojavim maksimalno spremna da sve zavisi od mene.

Upitana je i koliko joj znači iskustvo iz Tokija gde bi joj skok iz kvalifikacija doneo zlato kasnije u finalu.

- Dobro, iz ove neke perspektive, posle toliko godina, posle toliko takmičenja i uspeha i neuspeha, jednostavno to je sasvani deo i postoji toliko stvari, mnogo više ima stvari na koje ne možeš da utičeš nego onih na koje možeš da utičeš. Ono što je do mene uradila sam, na kraju, ja znam razlog što nisam osvojila tu medalju, ali na kraju je potpuno nebitno, prošlo je već i to je deo zaborava i prošlosti i tamo ostaje i ne želim više da se bavim i nisam se bavila sa tim, možda par sati koliko je bilo potpuno malo da se otreznim jer praktično ti godinama živiš i sanjaš o jednom snu i onda kad se završi i počneš malo da se preispituješ, ali u principu je najbitnije je da smo mi u timu znali šta smo sve uradili da bi se tamo uopšte pojavila i takmičila, i ja sam bila već na svom nivou, ali sreća nije bila na mojoj strani tog dana, što je sportski rečeno sasvim u redu.

Ivani je ovo bila četvrta nagrada za najbolju sportistkinju Srbije u izboru OKS, a prvi trofej je dobila još 2011. godine.

- Onaj prvi put je uvek najslađi put, jer prosto dobija se neka nova potvrda o nečemu što si uradio i nekako, posle toga retko kada očekuješ da se to nešto ponovi, a ono što sam rekla da mi je izuzetna čast da ponovo budem tu posle 11 godina, stvarno je velika potvrda tome da ono što smo osmislili radimo na najkvalitetniji mogući način jer meni je jedina ideja bila da trajem i da budem na visokom nivou i eto, vreme potvrđuje da smo bili pravi i da je to sve bilo dobro.

Još jednom se osvrnula na to koliko sreća često može da bude bitan faktor, ali ističe da će probati da učini sve da ne zavisi od faktora sreće.

- Dobro, naravno, mi svi imamo planove, samo eto, poenta je na čijoj strani će sreća biti tog dana. Nije uvek potvrda ni zlatna medalja si možda bio najbolji, možda je neko drugi imao bolji skok, brže je trčao ili se nešto se desilo, ali jednostavno eto, falio je taj faktor sreće. Mi ćemo učiniti da damo sve od sebe, da ne zavisimo od tog faktora sreće što je do nas, ali ono što nas sigurno hrabri jeste svoje iskustvo koje smo i ja kao sportista i on kao trener i mi kao tim izgradili svih ovih godina i definitivno se na to oslanjamo kao na svoje najjače saveznike u toj našoj borbi.

Možemo očekivati neku novu tetovažu za Pariz 2024?

- Kod Gorana sigurno, a kod mene zlato oko vrata - uz osmeh je obećala Ivana.

(Telegraf.rs)