Jevrosimović o uspesima srpske atletike: "Za nas to nije iznenađenje, Srbija će dobiti EP 2030. godine"

Srpska atletika imala je veoma berićetnu 2022. godinu. Računajući juniorske i seniorske šampionate, atletičari iz Srbije osvojili su čak 16 medalja, od čega četvrtinu na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Minhenu. Veselin Jevrosimović, predsednik Srpskog atletskog saveza, kaže da je to plod konstantnog ulaganja u infrastrukture i uslove koji omogućavaju atletičarima nesmetanu pripremu za najveća takmičenja, te da ljudi u Savezu nisu iznenađeni uspesima naših takmičara.

Jevrosimović je objasnio da SAS više od 12 godina radi na projektu uzdizanja srpske atletike, i da sada sva ta ulaganja, pre svega u infrastrukturu i uslove za naše atletičare, daju rezultate.

- Naša očekivanja su velika. Mi radimo na ovom projektu više od 12 godina. Atletika je sport koji je mnogo teže izgraditi u odnosu na druge sportove, jer atletika ima 48 raznorodnih disciplina, 24 muška i 24 ženska, dakle to je kao da gledate 48 razlićitih sportova. Naravno, s obzirom da smo na vreme krenuli da se bavimo infrastrukturom, evo već više od 12 godina Srbija, Vlada Srbije, zahvaljujem se i predsedniku Republike Srbije, Vladi Srbije, Ministarstvu za omladinu i sport, kao i Olimpijskom komitetu, koji su podržali program Srpskog atletskog saveza na samom početku. Danas je taj program počeo da daje rezultate.

Srpska atletika odavno nije bila na nivou na kakvom je danas, o čemu najbolje svedoči rezultati naših atletičara.

- Mi smo u poslednje dve godine imali toliko rekorda koliko maltene nismo imali u poslednjih 20-30 godina. Počeli su da padaju rekordi koji su stari više od 30 godina, u pionirskim, juniorskim, u seniorskim konkurencijama. Tako da samo ove godine atletika je osvojila 16 medalja, što na juniorskim, što na seniorskim prvenstvima. Kruna ove godine bilo je Evropsko prvenstvo u Minhenu gde smo osvojili četiri medalje. Za sve je to bilo iznenađenje, međutim mi u Savezu, iskreno da kažem, nadali smo se da ćemo imati šest medalja. Da je Lazar Anić bio malo bolji u finalu, i da Milica Gardašević nije imala taj milimetarski prestup, imali bismo šest medalja. Međutim, i četiri medalje su veliki uspeh, to je najveći uspeh koji je SAS postigao na evropskim takmičenjima i ja kao predsednik SAS sam više nego zadovoljan - rekao je Jvrosimović, pa potom dodao da Srbija ne mora da brine za budućnost kada je atletika u pitanju:

- Ono što me najviše raduje je da smo na mlađem juniorskom prvenstvu u Jerusalima imali 35 juniora sa ispunjenim normama. Na SP nismo mogli da povedemo sve koji su ispunili normu, jer smo u troskoku imali 4 skakačice sa ispunjenom normom, a pravila Svetske atletske federacije nalažu da možemo samo dve da povedemo, tako da smo poveli dve najbolje. Tih 35 mladih juniora koji su se ove godine takmičili u Izraelu, oni tek dolaze. Vratili smo atletiku na velika vrata, atletika je postala popularan sport. Nema ko me ne zove svakog dana da pita u koju atletsku školu da da svoju decu, u ovoj dvorani ovde svako veče više od 500 dece, na desetine atletskih škola, zaista pravi praznik za oči.,

Beograd je u martu 2022. godine bio prestonica najbolje svetske atletike. Svetsko prvenstvo u dvorani, održano u "Štark areni", pomerilo je sve granice kada je u pitanju najveći šampionat u zatvorenom prostoru. I to nije prvi put da SAS ostvaruje takav uspeh sa organizacijom velikih prvenstava.

- Srpski atletski savez je organizovao tri velika takmičenja. Organizovali smo Eevropsko prvenstvo u krosu 2013, Evropsko prvenstvo u dvorani 2017. godine i Svetsko prvenstvo u dvorani 2022. godine. Sva ta tri prvenstva su proglađena za najbolje ikada organizovana u svojim kategorijama. Najposećenija i najgledanija. Mi smo svima pokazali da možemo zaista da dovedemo velika takmičenja, a plus da možemo izuzetno dobro da ih organizujemo. Srbiji trenutno, od 2012. godine izgradili smo više od 30 atletskih objekata, što uključuje i tri dvorane. Mi smo našim atletičarima omogućili da mogu da treniraju tokom cele godine u toplim uslovima, kada je napolju lepo vreme izlaze napolje, kada je kiša, sneg, oni ulaze u dvoranu. Čak iz delova Srbije gde nema dvorane dolaze ovde na pripreme, i ovo je pravi atletski hram.

Atletski stadioni se svake godine grade širom Srbije, a prema Jevrosimovićem rečima Beograd je tu u najlošijem položaju, jer glavni grad u ovom trenutku nema sertifikovani atletski stadion. Predsednik SAS je najavio i još jedno veliko takmičenje u Srbiji, koje bi trebalo da bude održano 2030. godine.

- Moram da kažem da ako gledamo po stadionima, tu Beograd najgore stoji. Beograd trenutno nema sertifikovan atletski stadion, tako da sva atletska takmičenja vezana za Beograd, mi organizujemo van Beograda, na najbližim stadionima koji ispunjavaju uslove i sertifikaciju. Mi radimo na tome, veliki je problem sa Crvenom zvezdom i Partizanom, jer fudbal nije baš prijateljski nastrojen prema atletičarima. Poprilično su atletske staze propale i nemoguće je trenirati na jednom i na drugom stadionu, tako da definitivno Beogradu treba jedan pravi atletski stadion gde će svi moći bez problema da treniraju. Mi radimo na tome, pričamo vrlo intezivno i sa Gradom, i sa Republikom, pogotovo što će Srbija sigurno dobiti Evropsko prvenstvo 2030. godine, a do tada moramo da imamo poseban atletski objekat i moramo da imamo pomoćni stadion koji će da služi za zagrevanje.

(Telegraf.rs)