"Sjajno, veličanstveno, videla sam srećna lica": Ivani puno srce zbog zlata pred svojim narodom

Svetska dvoranska šampionska Ivana Vuleta niski medalja sa velikih takmičenja dodala je još jednu, ovu svetsku i "beogradsku" koja će joj, bez dileme, ostati u sećanju kao jedna od najdražih i danas, i tamo negde jednog dana kada premota film na sve što je postigla. Sa setom će je prigrliti i evocirati uspomene iz krcate Arene.

Novo zlato, pa još u Srbiji, u prestonici, pred svojom publikom - svaki sportista sanja o takvom trenutku.  

- Zdravo svima, nije bilo lako, ali bila sam u dobroj formi i želela sam da odbranim titulu i da se približim 7,24 metara sa prethodnog šampionata iz Arene. To su bila dva moja cilja. Znala sam da neće biti lako, teško je fokusirati se na detalje kada vidite sva ta nasmejana lica koja vam daju podršku, koja vide taj skok od 7,00 metara. Znala sam da moram da skočim preko toga da uzmem zlato. Drago mi je što sam dvostruki svetski šampion u dvorani - bilo je uvodno obraćanje novfe-stare svetske dovranske šampionske u dvorani, a pitanja su se potom nizala.

Da li je bio pritisak pred beogradskom publikom, jer u Beogradu uvek da preskočiš 7 metara:

- Sve po malo. Pritisak je dobar. Ne možete da zamislite da će sve proći lagano, da niko ne gleda, kao da ste na treningu. Volim izazove, posle toliko takmičenja, poraza, pobeda, svega... To je sve samo deo igre. I za mene je bilo potrebno, ta vrsta pritiska. Kada ste u tim krucijalnim trenucima, tada treba biti sam sa sobom, sa svojim mislima i razmišljati da ponovim rezultat sa treninga. Danas je bilo teško fokusirati se na takmičenja zbog atmosfere, koja je bila luda. Mislim da će mi taj deo nedostajati, ali sam večeras vrlo srećna.

Da li si samo razmišljala o tom skoku od preko 7,00m?

- Mislim, nema lakog takmičenja. Imate dobre i loše skokove u skladu sa insipracijom, formom, toliko je stvari tu... Znala sam da mi treba 7,00+ m skok, znala sam da mogu da ga prozivedem.

Da li je ovo nagrada za sve što si prošla u poslednje vreme, propustila si da sa OI doneseš medalju.

- Nije nagrada, ali je svakako bio izazov. Ponosna sam što sam uopšte došla do toga da branim titulu u našoj zemlji. To ne sme da se propusti. Nije bilo lako, ali sa druge strane sam celo takmičenje pokušavala da napravim taj jedan skok. Stalno ga jurimo. Nismo imali prvenstvo na kvalifikacijama, što potom dodaje neku tenziju. Ne možeš da se praviš imun na to. Htela sam da napravim siguran skok preko 7,00m. Do kraja nisam izvela neke tehničke stvari, koje nisu ni bitne. Svi znamo interno šta sam realno mogla. Ali bitno je da sam uspela da osvojim najsnajnije odičje u Srbiji.

Kosa ovoga puta nije bila problem?

- Imali smo par makaza i jednu mašinicu na tribinama spremne. Kosa nije bila problem, ništa nije bio problem.

Kakav je bio osećaj, kako bi opisala publiku?

- Ko god da je bio i video, video je da je ovo bilo veličanstveno. Bilo je srčano, mi smo takav narod. Bila je sjajna podrška, svi se smeju, stvarno su srećni, to su lepe stvari i što trebe da se ponese iz Beograda da se prepričava i da se ponese odatle.

Kakav je plan za naredne godine? Hoćeš li se još takmičiti?

- Pa, mislim, ne znam šta treba da kažem... Pravim kratkoročne planove, apsolutno je zdravlje prioritet, postoje granice preko kojih ne mogu da idem i nema preke potrebe da idem. Ovo je nešto što sam ostala dužna da uradim pred domaćom publikom. Pamtiću ovo celog života i ostaće mi u najlepšem sećanju. Bože zdravlja da budem dobro, prilika će biti dobro, ako budem zdrava, prigrliću ih.

O intoniranju  himne, emocijama u tom momentu.

- To je vrhunac svega, ta dodela medalja i intonacija himne je nešto posebno lepo. Nekad mi bude žao što ne zapevam. I ovako se jedva obuzdavam da ne plačem, ne padnem u nesvest. I onda kada svi dele istu emociju iz publike, to je nešto prelepo..

Hoćeš li se više fokusirati na Evropsko ili na Svetsko prvenstvo?

- Što se kalendara tiče, imamo našu šemu, za koje takmičenje je potrebno da se uvedem u formu. Zanimljivo je da je Svetsko prvenstvo pre Evropskog prvenstva, ali imamo i te momente sa kovidom i restrikcijama, pravilima, iz tih nekih razloga ne mogu da najavljujem previše, ne znam kakvi će uslovi biti. Ovo prvenstvo je bilo najbitnije i možemo da idemo kući.

O samom uspehu, šta je to najviše doprinelo da danas postane dvostruka šampionka u dvorani?

- Ja se bavim atletikom od sedme godine, stvarno to volim, trudim se da sve što radim, radim zarad napretka. Kao tinejdžer da sam radila nešto, radila bih nešto na štetu. Odredila sam svoje prioritete, sve dolazi spontano. Možda mi se ponekad i posrećila neka medalja. Imam tim tu koji je od početka sa mnom, svi funkcionišemo kao jedno. Oni su moj recept za uspeh. Svako zna svoj deo posla. Svi želimo jedno, te isto. Energija međusobna se uvek dopunjuje, ako je neko u padu, uvek kažem da to iznese do kraja

(Telegraf.rs)