Da li je uspeh otkrivanje 196 doping pozitivnih atletičara od 2017. godine?

Sećam se da je Jiri Dvorak, tadašnji šef medicinske komisije FIFA svojevremeno sračunao da jedan doping pozitivan slučaj u fudbalu košta oko 300.000 evra.

To je u grubo godišnji budžet Antidoping agencije Republike Srbije, koja je za 15 godina postojanja otkrila nešto manje od 100 povreda antidoping pravila zahvaljujući pre svega stručnom radu.

Novi podaci koja je iznela Svetska atletika (World athletics, bivši IAAF) pokazuju da je njima bilo potrebno oko 150.000 evra za otkrivanje jednog doping pozitivnog sportiste.

Otkako je osnovana Jedinica za integritet u atletici (AIU / eng. Athelete integrity unit) 2017. godine, 66 olimpijskih i svetskih osvajača medalja su sankcionisani zbog doping pozitivnog rezultata.

U prezentovanoj statistici još 130 sportista je bilo pozitivno na doping kontroli, od kojih su mnogi bili pobednici na Dijamantskoj ligi ili drugim važnim takmičenjima, dovodeći ukupno do 196 pozitivnih vrhunskih atletičara.

Među kažnjenim sportistima izdvajam one koji su pokušali prevarom da izbegnu testiranje i da prikriju dopingovanje, koristeći najrazličitija objašnjenja.

Svetski šampion na 100 metara Kristijan Koleman (SAD), je dobio zabranu od dve godine u oktobru nakon što je AIU dokazao da je vreme kada se vratio sa božićnog putovanja bilo lažno i na taj način je imao tri propuštena testa i netačnih podataka o lokaciji. Koleman je mogao da bude jedan od najznačajnijih učesnika Olimpijskih igara u Tokiju, a ovako pauzira do maja 2022.

Bivši rekorder u maratonu, Vilson Kipsang (Kenija), koji izdržava četvorogodišnju zabranu (do juna 2024.) nakon što su predstavnici AIU-a otkrili da je koristio lažne fotografije prevrnutog kamiona kako bi opravdao jedan od svojih propuštenih testova.

Rut Džebet (Bahrein) koja je osvojila zlatnu medalju u Riju 2016 i kažnjena na 4 godine, zbog pozitivnog testiranja na rekombinatni EPO, koje je navodno dobila greškom od svog fizioterapeuta.

Džemima Sumgong (Kenija), olimpijska šampionka u maratonu čija je zabrana je udvostručena na osam godina nakon što je tvrdila da joj je ubrizgan EPO „greškom“ u kenijskoj bolnici tokom štrajka lekara koji se nije ni desio.

Mnogi su pomisli da varanje postoji i u drugim sportovima, ali da nemaju dovoljno finansija kao AIU da bi mogli da postignu ovoliku efikasnost.

Naime, „World Atletics“ daje AIU 12% svog budžeta, što je oko 7 miliona evra godišnje, što omogućava AIU da ima devet zaposlenih u obaveštajnim službama i istragama, osam na testiranju, pet na rešavanju doping slučajeva i po dva zaposlene na edukaciji i administraciji.

Drugi potez koji je doprineo AIU da otkriju doping pozitivne sportiste su dojave i obaveštajni rad. Međutim, čini se da im je najviše pomoglo pravilo o tri propuštena testa u 12 meseci koji se izjednačavaju sa doping pozitivnim rezultatom (Kolmanova kazna).

Kada su u pitanju istrage, dobar primer je slučaj svetskog šampiona u skoku uvis u dvorani 2017. godine Danila Lisenka, koje suspendovan 2018. zbog propuštenih testova. Nakon 15. mesečne istrage, koja je uključivala saslušavanje 22 svedoka i opsežnu forenzičku analizu od više od šest terabajta elektronskih podataka, ne samo da je Lisenko kažnjen, već je njegov prekršaj bio dodatni razlog za suspendovanje Atletskog saveza Rusije koji je između ostalog koristio i lažne medicinske nalaze iz jedne klinike u Moskvi.

I poslednji slučaj od pre dve nedelje vezan za olimpijsku šampionku na 100 sa preponama iz Rija, Brijana Meknil (SAD), koja je privremeno suspendovana i možda dobije osmogodišnju zabranu zbog „neovlašćenih radnji“ u procesu upravljanje rezultatima. Nedelju pre nje, svetski prvak u skoku u dalj 2017. Luvo Manjonga (Južna Afrika) je suspendovan i mogao bi se suočiti sa četvorogodišnjom zabranom boravka kršenja zbog propuštenog testiranja i popunjavanja obrasca o lokaciji.

Rezultati „World athletcs“, tačnije AIU izgledaju impresivno, ali očigledno su direktno zavisni od uloženih sredstva i znanja ljudi. Zbog toga je verovatno tačna konstatacija novinara Ekonomista koji smatraju da borba protiv dopinga i dalje neizvesna, jer samo mali broj organizacija na svetu ima dovoljno sredstava i antidoping eksperte.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Unoverzitet Singidunum)