Tužan dan za srpski sport: Napustila nas je "Zlatna Vera", evropska prvakinja, svetska rekorderka

Srpska atletika i srpski sport tuguju, preminula je legendarna srpska srednjeprugašica Vera Nikolić (72), naša "Zlatna Vera", prva osvajačica zlatne medalje na evropskim prvenstva u istoriji Jugoslavije, svojevremeno i svetska rekorderka na 800 metara.

Podsetimo, legendarna srpska atletičarka doživela je u januaru moždani udar i zbog toga se nalazila u indukovanoj komi. Seniorska svetska rekorderka u atletici, nekada i dvostruka prvakinja Evrope na 800 metara, doživela je pucanje aneurizme u četvrtak što je prvo dovelo i do srčanog zastoja.Na žalost, nije uspela da se oporavi.

Preporučujemo

Vera je rođena u selu Grabovica kraj Despotovca 1948. godine, u porodici kovača Mike Nikolića. U 13 godini pobedila je na jednom školskom krosu u Ćupriji gde je zapazio atletski stručnjak Aleksandar Petrović i predložio joj da zajedno rade.

Bio je to početak jedne plodonosne saradnje, najava velikih stvari koje će kasniej praviti Nikolićeva.

Dovoljno je bilo samo godinu dana da njen talenat i njegova stručnost daju rezultate. Vera je pobeđivala na krosevima Srbije i Jugoslavije, bila je juniorka čijim su se rezultatima i još više mogućnostima, svi divili.

Sa 16 godina je postala reprezentativka, vrlo brzo i prvakinja Balkana. U septembru 1966. sa nepunih 18 godina učestvuje na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i u trci na 800 metara osvaja prvo mesto, rezultatom 2:02,8, pobedivši favorizovanu i iskusniju Žužu Sabo. To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju.

Zbog tog uspeha je dobila naziv Zlatna Vera, da bi krajem godine, u izboru lista Sport, proglašena za sportistu godine u Jugoslaviji.

Godinu dana kasnije, 20. jula 1968, Vera pravi pravu senzaciju na londonskom "Kristal palasu" i u okršaju sa najvećom nadom britanske atletike Lilijan Bord postavlja svetski rekord na 800 m rezultatom 2:00,5.

Posle velike euforije koju je podigla ovim rezultatom, želje ljubitelja atletike su porasle i očekivali su da na Olimpijskim igrama u Meksiku osvoji zlato.

Ipak, Vera nije izdržala, podlegla je pritisku i u polufinalnoj trci je odustala posle čega dugo nije mogla da se oporavi. Odlučila je da promeni sredinu i prešla je u AK Dinamo iz Zagreba kod trenera Lea Langa.

Oporavila se i već na Evropskom prvenstvu u Atini 1969. osvajila je bronzanu medalju, a pre napuštanja aktivnog bavljenja atletikom, imala je još dva zapažena: na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju 1971. osvojila je zlatnu medalju, a na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. peto mesto sa novim jugoslovenskim rekordom 1:59,5.

Atletiku je napustila 1974.

Večna joj slava, i hvala na svemu što je postigla za našu zemlju i srpsku atletiku. Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni

(Telegraf.rs)