Umesto na maraton u Grčku, otišao u smrt, za Srbiju!

Svakog 6. maja, podsetimo se tužne sudbine Gorana Raičevića, koji je položio svoj život za Srbiju u odbrani od albanskih terorista tokom rata na Kosovu 1999. godine.

Goran je bio profesionalni sportista, pripremao se za maraton u Grčkoj. Iako je imao dozvolu da izbegne vojni poziv kao vrhunski sportista. Imao je papir koji ga oslobađa odlaska na ratište, ali kada Srbija zove, Goran nije imao dilemu.

Umesto na maraton u Grčku, otišao je na prvu liniju fronta na Kosovu.

Goran je u ratu obavljao poslove kurira u Trećem bataljonu Prištinskog korpusa. Njegovi saborci ističu da se i u vojsci osećao njegov atletičarski duh. Trčeći je obavljao zadatke od jedinice do komande.

Uniformu je obukao 8. aprila 1999. godine, a poginuo je posle manje od mesec dana, na Đurđevdan, 6. maja 1999. godine.

U čast Gorana Raičevića ispred stadiona Partizana u Beogradu podignut je spomenik, koji čuva od zaborava uspomenu na Rajka, kako su ga prijatelji zvali.

Kobni dan i pogibija 6. maja 1999. kada ga je pogodio albanski snajper

Njegov bataljon krenuo je u izviđanje terena. Kada su došli u selo Kačikol, sačekala ih je zaseda pripadnika OVK, koja ih je zasula projektilima iz raketnog bacača i kišom metaka.

Jedan od njih pogodio je Gorana. Veteran, Ljubiša Raičević bio je deo izvidnice koju su napali albanski separatisti, ali je imao sreće da preživi njihov napad.

- Krenuli smo da vidimo gde ćemo locirati jedinice, po vodovima. Ja sam vozio komandanta džipom, a petnaestak vojnika je bilo iza nas u vojnom kamionu, među njima i Goran. Kada smo stigli u selo Kačikol, sačekala nas je zaseda pripadnika OVK - seća se Ljubiša.

- Pripadnici albanske paravojske su pred kamion ispalili „zolju”, protivoklopnu raketu iz ručnog raketnog bacača kojim se gađa sa ramena. Odmah zatim su srpske vojnike zasuli kišom metaka. Poginuo je vozač kamiona, pet vojnika je teže ranjeno. Snajperski metak je probio ceradu kamiona i pogodio Gorana. Na glavi nije imao šlem, poginuo je na licu mesta - prisetio se njegov saborac.

Tri dana kasnije, Goran je sahranjen u Strojincima, svom rodnom selu. Iza sebe je ostavio suprugu Jelenu i dvoje dece, blizance Katarinu i Nikolu.

Supruga Jelena i sin Nikola ne zaboravljaju poslednji pozdrav sa Goranom

Njeogva supruga Jelena i sin Nikola, u razgovoru za Telegraf prisetili su se poslednjeg susreta sa Goranom.

- Goran je dobio poziv i morao je da ide da se javi. I to baš na Vaskrs, 8. aprila. Deca su spavala i ja sam ih probudila pošto je on morao da ide uz brdo, jer je to bilo u selu, njegovom rodnom mestu. Oni su ga zvali sa prozora, on je stao za trenutak na tom brdu i mahunio im je. To je bilo poslednji put kad su ga videli - opisala nam je Goranova supruga Jelena, a sliku poslednjeg pozdrava sa ocem ima i njegov sin Nikola.

- Taj poslednji put kada smo mi njega videli... Gde nas je mama ujutru, kada je on krenuo, probudila. Pošto je on prelazio preko jednog brda koje se vidi iz naše kuće u selu gde nas je zadesilo bombardovanje, on se u tom trenutku okrenuo, kako smo ga mi zvali, i on nam je mahnuo. E to je ta neka slika koja je zaista ostala upečatljiva i toga se baš sećam - emotivno se prisetio Nikola Raičević, koji je nastavio očevim stopama i od 2012. godine ušao je u atletiku.

Ostale su joj upamćene reči koje je izgovorio svojim roditeljima, koji su bili protiv njegovog odlaska na ratište.

- Njegovim roditeljima nije bilo svejedno što je dobio poziv, ali on je rekao, pošto žive maltene na granici sa Kosovom, ’’Pa čekaj, ako ja ne idem, onda će onaj iz Subotice da dođe da brani moju kuću?!’’ Tako da nije bilo dileme da li će da se odazove ili neće, smatrao je da je to njegova dužnost - prepričala nam je njegova supruga Jelena.

Goran je bio trostruki prvak Balkana u krosu. U atletiku je ušao sa 21 godinom. Prvi klub mu je bio Crvena zvezda, da bi kasnije prešao u Partizan. Bio je borac od rođenja, jer je bio prevremeno rođena beba u 7. mesecu i bilo je pitanje da li će preživeti. I život je dao kao borac za svoju zemlju, i to Srbija nikada ne sme da zaboravi.

(D. U.)