Sve žrtve "velike trojke" tenisa koje nisu ispunile Grend slem san

Da biste osvojili Grend slem, neophodno je da pobedite u sedam mečeva. I kao da sam taj podatak nije dovoljno težak, za svakog tenisera koji mašta o Grend slemu tek sledi surova realnost: na tom putu ka sedam pobeda, jednom, dvaput ili čak triput moraće da se susretnu sa najvećim teniserima koje je ovaj sport ikada video. Kao što smo videli na primeru 26-togodišnjeg Dominika Tima, potrebno je da se desi gotovo čudo kako bi se u ovoj teniskoj eri neko probio do vrha.

Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković sada su osvojili 52 od prethodnih 60 Grend slem naslova. I to, niz od 13 uzastopnih upravo je produžio Novak pobedom u finalu Australijan Opena.

Poslednji teniser osvajač Grend slema koji nije član „velike trojke“ bio je Sten Vavrinka, koji je 2016. na US Openu osvojio svoj treći Grend slem, odmah nakon što je i Endi Marej na Vimbldonu osvojio svoj treći. Delovalo je, tada, da velika trojka posustaje. Kako smo samo bili naivni...

Nakon toga, Vavrinka, Marin Čilić (dvaput), Kevin Anderson (dvaput), Dominik Tim (triput), Huan Martin del Potro i Danil Medvedev bili su na samo jednu pobedu udaljeni od Grend slema, ali uvek su bivali zaustavljeni od strane Švajcarca, Španca i Srbina. Doduše, Del Potro i Čilić su svoj bol ublažili sećanjem na osvojene Grend slemove 2009, odnosno 2014. godine, ali za većinu ostalih, Grend slem je ili neispunjen san, ili pretežak zadatak.

Ovo su samo neki od veoma dobrih tenisera koji su imali tu nesreću da budu savremenici najbolje trojke u istoriji tenisa, piše „ABC News“.

Australijan Open

Tri godine pre početka ere velike trojke, Markus Bagdatis, Fernando Gonzales i Žo-Vilfred Conga uspevali su da se plasiraju u finala 2006, 2007. i 2008. godine.

Iako nije bio nosilac, Bagdatis je stigao do finala na krilima pobeda nad „top 10“ teniserima poput Endija Rodika, Ivana Ljubičića i Davida Nalbandijana koji su svi bili odlični igrači, ali su ipak bili „smrtnici”. U finalu ga je već čekao Federer, i iako je Kipranin uspeo da povede u setovima, naredna tri je dobio Švajcarac, osvojivši 13 od poslednjih 15 gemova u meču.

Put Gonzalesa bio je možda i najmanje iznenađujuć – bio je 10. nosilac, ali je ipak uzburkao tenisku javnost jer je na putu do finala izbacio Lejtona Hjuita, petog nosioca Amerikanca Džejmsa Blejka, Rafaela Nadala i nemačkog veterana Tomija Hasa. Sve dok u finalu Federer u tri seta nije pokazao klasu.

Conga je 2008. kao 38. teniser sveta pobedio Endija Marija u prvom kolu, a potom i Nadala u polufinalu. U finalu ga je čekao Đoković koji tada nije bio ni blizu igrač kakav je danas. Međutim, Conga je posle dobijenog prvog seta izgubio naredna tri.

Bagdatis i Gonzales su zahvaljujući svojim plasmanima u finale dostigli najviši ATP plasman u karijerama, i grčevito su se borili da ga zadrže, ali Conga je gotovo 10 godina bio nadomak ili unutar „Top 10“, ne uspevši da dostigne svoj najviši plasman (5. mesto) sve do 2012. godine. Francuz je bio učesnik još pet polufinala, i nikada nije uspeo da osvoji Grend slem, nabacujući na sebe sliku žrtve ere u kojoj su počeli da dominiraju „vanzemaljci”.

Dobri, ali nedovoljno visoki momci

Mari i Vavrinka su povremeno uspevali da se nose sa velikanima, i obojica su tokom karijera stigla do tri osvojena Grend slema. Zato se za njih ne može reći da su vlasnici titule za najfrustriranije karijere. Ovo „laskavo” priznanje ide na adresu Davida Ferera.

Španac je bio dovoljno dobar da postane svetski broj tri, ali proveo je 159 nedelja svoje karijere na poziciji između trećeg i petog mesta, nadomak elite. Svi su ga voleli zbog njegove upornosti i sposobnosti da se nosi sa velikim „dečacima” uprkos relativno niskom rastu i nedostatku ozbiljne snage. Njegovo jedino veliko finale dogodilo se 2013. na Roland Garosu, kada ga je u finalu preslišao zemljak Nadal. Još pet puta stizao je do polufinala, ali četiri puta su ga eliminisali ili Nadak ili Đoković, a jednom i Endi Mari. Špancu je nedostajao taj ubitačni udarac koji je bio prisutan kod njegovih viših kolega, i koštao ga je boljih rezultata u završnicama turnira.

Slično se može reći i za Keija Nišikorija, Japanca koji je uspeo 2014. da se plasira u finale US Opena, da bi ga tamo oduvao teniser sa dobrim servisom. A, kada smo već kod njega...

Dobri, ali previše visoki momci

Dakle, Nišikorijev neuspeh ide sa napomenom, zvezdicom. Jer, njega na putu ka večnosti nije zaustavio neko iz velike trojke, već odličan server - Marin Čilić.

U žrebu u kojem Nadal nije učestvovao, Čilić je stigao do finala pobedivši Federera u polufinalu, a Nišikori je pobedio Đokovića. Čilić je u finalu preslišao Japanca po setovima 6-3, 6-3 6-3, i tako je postao jedan od četvorice izvan velike trojke koji su osvojili Grend slem u poslednjih 15 godina.

Međutim, i Čilić spada u kategoriju tenisera koji mogu da žale. Poražen je u naredna dva finala od Rodžera Federera, na Vimbldonu 2017. i Australijan Openu 2018. godine. Na US Openu 2017, Nadal je savladao visokog Kevina Andersona. Isto je ponovio Đoković na Vimbldonu 2018.

Finalista Vimbldona 2010. Tomaš Berdih, finalista Vimbldona 2016. Miloš Raonić i finalista US Opena iz 2018. Huan Martin Del Potro kao da su bili prokleti. Svi su veoma visoki i snažni teniseri sa impresivnim servisom, ali i sasvim dovoljno drugih kvaliteta da osvoje pehar Grend slema. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da bi se savladali Federer, Nadal i Đoković.

Trivijalno pitanje

Ko je bio prvi čovek koji je pobedio Nadala na Roland Garosu? To nije bio veliki šampion. Nije bio ni neko ko se smatra zvezdom tenisa. Bio je to Robin Soderling.

Do danas, ovaj Šveđanin je ostao jedini uz Novaka Đokovića koji je igrao protiv Nadala na Roland Garosu i uspeo da pobedi. Njegova pobeda u četvrtom kolu 2009. godine uveliko je značajnija i zbog toga što je okončala Nadalov niz koji je trajao čak 31 meč bez poraza, a koji je započet 2005. godine kada je bio 18-godišnjak. U finalu je poražen od Federera, a sledeće godine od Nadala. Tada je došao do najvišeg ranga u karijeri – četvrtog mesta. Međutim, nikada više nije stigao dalje od četvrtfinala.

Momci za koje je prerano suditi

Ovde priča postaje i tužna i uzbudljiva, jer su Dani Medvedev i Dominik Tim bili učesnici četiri od prethodnih pet finala Grend slema.

Tim je naleteo na Nadala na njegovoj najdražoj podlozi – šljaci, u finalu Roland Garosa 2018. i 2019. godine. Oba puta je poražen, a svoje treće finale upravo je izgubio od Novaka Đokovića. Medvedev je u međuvremenu osvojio dva seta protiv Nadala u finalu US Opena, i postao prvi teniser koji je naterao Španca da u pet setova osvoji Grend slem, prvi posle Federera 2009. godine u Melburnu.

Medvedev ima svega 23 godine i četvrti je teniser sveta, 26-godišnji Tim nalazi se na petom mestu.

Iako su se ljudi više puta opekli tokom ove izjave, čini se da je kraj ere velike trojke bliži nego ikada ranije – ne samo zbog toga što su oni stariji nego ikada pre. Medvedev i Tim su trenutno predvodnici novog talasa, a uz njih je i 22-godišnji Aleks Zverev, kao i Nik Kirios.

Federer, Đoković i Nadal će jednom morati da se povuku, a neko će morati da ih zameni. Trenutno se najviše šansi daje Timu, Medvedevu i Zverevu, a činjenica da je u prethodnih 12 velikih finala u čak 10 učestvovao neko ko nije član velike trojke, diže nadu da ćemo u narednom periodu dobiti neizvesniju borbu u muškoj kategoriji.

(G.S.)