Kako je tenis postao sport "matoraca"?

Kada je Džon Mekenro 1992. godine stigao do polufinala Vimbldona, delovao je kao da je iz prethodnog veka – bio je sed, a imao je 33 godine. Da se Mekenro iz tog vremena našao na ovogodišnjem žrebu za Australijan Open, zatekao bi čak 15 tenisera starijih od sebe!

Tenis, nekada teren mladih šampiona, danas je igra staraca, piše „ABC“

Zvezde tenisa u četvrtoj deceniji života

Ove godine u muškom singlu nastupa 36 igrača koji su stariji od 30 godina. Titula najiskusnijeg pripala je Ivu Karloviću koji tenis igra i u 40. godini. Rodžer Federer i Felisijano Lopez zaostaju „samo“ dve godine i imaju 38. Iza njih se nalazi još mnogo igrača koji su u tridesetim godinama, a još uvek igraju odličan tenis.

Ali, nije uvek bilo tako.

Nekada je 30. godina bila gotovo gornja granica pred odlazak u penziju, bez obzira na sva pređašnja teniska ostvarenja i uspehe. Pit Sampras, Stefan Edberg, Patrik Rafter i Boris Beker su svoje karijere završili sa 30 godina, mada je Sampras na svom poslednjem turniru u 31. godini iznenađujuće osvojio US Open.

Svi oni su mentalno i dalje bili sposobni da se nose sa teniskim izazovima, ali ne i fizički.

Polako, u poslednje dve decenije stvari se menjaju. Sve više i više igrača uspeva da i u poznijim godinama ostvari značajne uspehe na teniskim terenima. Slična priča je i sa damama, ali ne u tolikoj meri. Dvadeset i jedna žena na ovogodišnjem Australijan Openu starija je od 30 godina, a predvode ih Venus i Serena Vilijams sa 39 i 38 godina.

Šta se promenilo?

Kao prvo, igrači se mnogo više brinu o sebi. Naizgled nepobediva trojka – Rafael Nadal, Novak Đoković i Rodžer Federer, postavili su nove standarde u fizičkoj pripremi koje su ostali teniseri prisiljeni da slede, ukoliko žele da budu konkurentni. Oni su takođe iskoristili napredak tehnologije, posebno u sferi kvaliteta podloga na kojima se igra, ali i tehnologiji izrade patika.

Nekadašnji australijski teniser Pet Keš jedan je od onih vrhunskih igrača koji su karijeru okončali u 30. godini, a danas se divi dugotrajnosti zvezda koje uživaju u karijerama koje traju dve decenije.

- To je bukvalno 20 godina igranja bez prestanka, osim jednomesečne pauze na kraju svake godine - kaže Keš.

Šampion Vimbldona  iz 1987. godine priznaje da je ljubomoran na trenutnu generaciju igrača. Oni su mnogo naučili iz teniske epohe kojoj je pripadao i Keš, koji tvrdi da je prelazak sa trave na betonsku podlogu doneo određene posledice, jer tadašnja podloga još uvek nije bila kvaliltetna kao današnja. Nauci je bilo potrebno određeno vreme kako bi teniserima razvila mnogo kvalitetniju podlogu.

- Sve vreme smo igrali na tvrdim terenima, a patike koje smo tada imali nisu bile kao današnje - kaže australijska legenda.

Keš podseća na generacije pre njegove, kao dokaz da je posledica teniske evolucije skraćenje karijera nekih od najvećih zvezda tenisa.

- Generacije pre mene igrale su mnogo više na travi. Dakle, igrači poput Roda Lejvera i Kenija Rouzvala igrali su do svoje 38. godine, Džimi Konors takođe. Kada su se pojavile tvrde podloge, trebalo je vremena da se ljudsko telo prilagodi.

Nauka je danas dovoljno napredovala i igrači to koriste, naročito Federer kojem je izgleda suđeno da i u 40. godini zaigra tenis.

A zvezdama tenisa 80-tih i 90-tih ostaje samo da ih zavidno posmatraju.

(G.S.)