Pet najvećih finala Australijan Opena: Ono Đokovićevo i Nadalovo je neprevaziđeno!

Australijan Open je, od sva četiri Grend slem turnira, poslednji osnovan; dok su preostala tri svoju dugu tradiciju započela još u 19. veku, turnir u Australiji prvi put je održan 1905. godine.

Australijan Open je prvi Grend slem na čijem je centralnom terenu napravljen pokretni krov. Ujedno, to je i jedini Grend slem koji se igrao u dve države – Australiji i Novom Zelandu.

Mnogo interesantnih finala do sada je odigrano, a “Sportskeeda” je izdvojio pet najvećih.

Foto: Tanjug/AP

#5 Džon Njukom – Džimi Konors (1975)

Džimi Konors, 22-dvogodišnji Amerikanac, dominirao je muškim terenima tokom 1974. godine kada je pobedio u 99 od 103 mečeva koje je odigrao, pobedivši i na tri Grend slema. Delovalo je da će svoju dominaciju nastaviti i 1975.

Džon Njukom, Australijanac, stariji osam godina od Konorsa, bio je odlučan da postane šampion, ali je do finala imao veoma težak put.

Nakon što je Njukom osvojio prvi set, Konors je dobio drugi, i izgledalo je da se nalazi u odličnom ritmu. U trećem setu Konors je servirao pri rezultatu 2-3, a sudije su u tri poena uzastopno donele dosta diskutabilne odluke, zahvaljujući kojima je Konors stigao do prednosti 40:15. Publika je burno reagovala i negodovala, a Konors je izgubio koncentraciju, a ubrzo i svoj servis gem. Njukom je taj set dobio, kao i četvrti u taj-brejku i na taj način je pred svojim navijačima osvojio trofej.

#4 Mats Vilander – Pet Keš (1988)

Domaći teniser i ljubimac publike Pet Keš u finalu 1988. je čekao Meca Vilandera. Ovaj duel bio je apsolutna poslastica za ljubitelje tenisa, a trajao je četiri sata i 24 minuta pre nego što je Vilander konačno stigao do pobede posle pet odigranih setova.

Foto: Marko Jovanović

Vilander je bio siguran, osvojio je prvi set i u drugom je poveo 4:1, a onda se nebo otvorilo. Kiša je omogućila Kešu da se presabere, i kada je meč nastavljen, na terenu je izgledao dosta bolje - uspeo je da osvoji drugi set posle taj-brejka, a potom i treći. Međutim, novi prekid zbog kiše ovoga puta pomogao je Vilanderu. Meč je otišao u peti set, a treči nosilac Vilander ostao je pribran i osvojio je turnir, uprkos bučnoj reakciji publike svaki put kada bi načinio neiznuđenu grešku.

#3 Rodžer Federer – Rafael Nadal (2017)

Jedno od finala koje će uvek pamtiti svakako je ono iz 2017. godine. U reprizi finala iz 2009. godine ponovo su se sastali Federer i Nadal, ovoga puta obojica zagazivši u tridesete. Obojici tenisera 2016. godina gotovo da je bila za zaborav, i prepustili su dominaciju Novaku Đokoviću i Endiju Mariju. Federer je na Australijan Open stigao kao 17. nosilac, a Nadal kao deveti.

Obojica su, takođe, imala veoma težak put do finala. Federer je morao da eliminiše Keija Nišikorija i Stena Vavrinku u mečevima koji su igrani u pet setova. Nadal je spašavao brojne brejk i set lopte protiv Bugara Grigora Dimitrova u polufinalu.

Foto: Tanjug/AP

Na kraju, Rodžer je slavio u još jednom meču koji je igran u pet setova, a trajao je tri sata i 37 minuta. Tako je postao prvi čovek koji je osvojio pet ili više Grend slem trofeja na tri od četiri Grend slem takmičenja. Federer je u petom setu morao da zatraži i medicinski tajm-aut i suočavao se sa brejk loptama, ali na kraju je uspeo da dođe do svoje 18. Grend slem titule.

#2 Rafael Nadal – Rodžer Federer (2009)

Finale Australijan Opena 2009. godine predstavljalo je duel dva najbolje rangirana igrača na svetu, i reprizu Vimldonskog finala iz 2008. godine. Repriza je, ipak, ostala u znatno boljem sećanju Španca i njegovih navijača.

Meč se neće toliko pamtiti po samim dešavanjima na terenu (iako se igralo pet setova), već po događaju koji je usledio posle. Naime, Federer se na dodeli trofeja „slomio“.

- Bože, ubija me - rekao je Federer dok je pokušavao da održi govor posle meča, a Nadal mu je pružio vrlo utešne i prijateljske reči kojima je pokazao veličinu.

#1 Novak Đoković – Rafael Nadal (2012)

Finale Australijan Opena iz 2012. godine mnogi ljubitelji tenisa smatraju najvećim koje je ikada odigrano na nekom Grend slemu.

Bilo je to najduže finale ikada, finale koje je umalo ušlo u sedmi sat  - tajalo je 5 sati i 53 minuta. Đoković je na kraju trijumfovao u pet setova, i na taj način je osvojio svoju treću titulu u Australiji. Malo je reći da su nijanse odlučivale, ali samo jedan od dvojice gladijatora mogao je da pobedi.

Španac je na konferenciji za štampu posle meča rekao da je doživeo najteži poraz u karijeri, u, paradoksalno, najboljem meču u karijeri koji je ikada odigrao. Neki njegovi forhend vineri bili su spektakularni i milimetarski precizni, napravljeni iz neverovatno teških pozicija i uglova terena do kojih čak ni kamera nije mogla da dopre.

- Ispunjen sam radošću – rekao je Đoković. – Ali, mislim da i dalje nisam svestan šta se dogodilo.

I upravo je rezime celog finala stao u ovu rečenicu. U istoriji tenisa ne postoji meč u kojem su obojica tenisera više zaslužila pobedu, od ovog.

(G.S.)