Mešter do ponoći čekao na fotku sa Novakom: Sreća pa se ne bavim sportom, treba ovo psihički podneti

Đula Mešter, nekadašnji reprezentativac "plavih" odbojkaša, a danas prvi potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije sačekao je do iza ponoći da bi se fotografisao sa Novakom, a u kratkom razgovoru nam otkrio i da mu je tenis drugi omiljeni sport.

- Tenis je moj drugi omiljeni sport i već deset godina otkako ne igram odbojku, prešao sam na tenis. Trudim se da odigram koji set, u poslednje vreme to vremenske neprilike ne dozvoljavaju, ali je stvarno bilo veliko zadovoljstvo što sam ovde danas, posebno upoznati Novaka Đokovića, našeg najvećeg sportistu. Nadam se da će ostvarivati sjajne rezultate i velika je šteta što naši sportisti neće učestvovati na Olimpijskim igrama u Tokiju, ali se nadam da će sve to nadoknaditi sledeće godine - rekao nam je Mešter.

Našalili smo se da je zbog visine nekadašnjem srednjem blokeru verovatno najjači adut u "belom sportu" - servis.

- Jeste, dva metra i tri, četiri centimetra, to može da se iskoristi. Naravno, ja sam na nekom rekreativnom nivou, volim da odigram, ali već su tu neke godine, pa moram da se čuvam - dodaje Mešter.

- Trudim se da skratim poene, servis-volej to je neki moj stil, ali treba voditi računa o fizičkoj spremi, moram malo da odradim teretanu da bih bio spreman da izdržim sa tim tetivama i zglobovima koje sam koristio sve ovo vrem dok sam igrao odbojku.

Mešter je povukao i paralelu između tenisa i odbojke u tome što je za oba potrebna velika mentalna snaga. Ne igraju se na vreme, nego na poene i zato je svaki važan.

- Pre svega ta mentalna snaga dolazi do izražaja, kad su bitni poeni, protiv mojih protivnika kad ih igram podsetim se kako je to bilo na odbojkaškom terenu - ističe Mešter.

On je na terene Sportskog centra "Novak" na Dorćolu došao u subotu da bi ispratio deo večernjeg programa i ono što se video jeste velika želja tenisera.

- Pratio sam popodne i večernji termin, zanimljivo je, vidi se da su igrači željni igre, jer ipak, dva, tri meseca koliko to nisu bili u prilici, veliko je to opterećenje. Ne mogu ni da zamislim kako je njima. Jednom sam izjavio: sva sreća pa više ne igram odbojku, jer je ovo psihički presing, ne znam kako bih podneo sve to. Jedan profesionalni sportista se sprema za jedno veliko takmičenje kakve su Olimpijske igre i da onda zbog ove situacije ne može da učestvuje na tom turniru. Verujem da će se sve vratiti u normalu u neko skorije vreme.

Razgovor je prirodno potom skrenuo ka odbojci iz koje su poslednjih dana stigle loše vesti jer je nekoliko srpskih reprezentativaca zaraženo virusom korona.

- Odbojka je opet neka vrsta kontakt sporta, tako da su se neki igrači zarazili, ali srećom nema velikih komplikacija. Željni su toga da nastave da treniraju i Slobodan Kovač će odlučiti kako i šta dalje. Ove dve, tri nedelje koliko provode zajedno misim da će održati neki kontinuitet i kult reprezentacije da bi sledeće godine mogli da ostvare dobre rezultate.

Na pitanje kakva je logika da evropski prvak ne učestvuje direktno na velikom takmičenju kakvo su Olimpijske igre, Mešter, kaže da je to nešto sa čime ćemo kao evropski šampioni morati da se izborimo.

- Ja se nadam da će Aleksandar Boričić uspeti da se izbori sa tim problemom, to verovatnp više zavisi od svetske federacije. Oni tako vode politiku da možda što manje evropskih zemalja učestvuje na OI. Sad ispada da je teže plasirati se na takmičenje nego osvojiti medalju.

- Nažalost momci nisu imali sreće u Berlinu u januaru, pre svega su imali zdravstvenih problema, a možda nismo imali ni sreće sa nekim terminima i utakmicama i propustili smo tu šansu. Drugi olimpijski ciklus da naši momci ne igraju, možda bude jedan veliki problem, pre svega što se tiče mlađih naraštaja. Nemamo dovoljno dece i onda iz tog kvantiteta ne može da izađe kvalitet, ali s druge strane momci imaju još jedan ciklus jer 90 posto njih može da učestvuje i 2024.

Ove godine se obeležava i 20 godina od zlatne olimpijske medalje koju je, tada Jugoslavija, osvojila pobedom u finalu u Sidneju protiv Rusije.

- Trudim se da ostanem u kontaktu sa što više saigrača iz te generacije, što nije lako jer su neki u inostranstvu. Ja sam u Subotici, što je 200 kilometara od Beograda, ali trebalo bi da obeležimo 20 godina Sidneja ove godine. Prvi oktobar je relativno blizu i nadam se da će tada biti jedna prava fešta. Treba reći da nažalost 2000. nismo bili u prilici da proslavimo na adekvatan način zbog tadašnje političke situacije i sigurno bi bilo dobro malo da se podsetimo tih momenata i da neki mladi dobiju neku novu inspiraciju - zaključio je Mešter.

(M.LJ)