Sportisti koji su pobedili rak: Nikad se ne predati!

- Ovo nisu laki trenuci za mene. Nemam sreće sa zdravljem. Imam Hodžkinovu bolest, vrstu raka. Biće mi potrebno mnogo strpljenja i snage da prođem kroz sve što mi se dešava. Zaista mi nedostaje tenis, koji je bio moj život poslednjih 15 godina.

Ovim rečima se u maju prošle godine ruska teniserka Alisa Klejbanova obratila navijačima na svom zvaničnom sajtu. Nakon što joj je postavljena dijagnoza retkog oblika raka limfoma, tada 22. igračica sveta počela je sa lečenjem u Italiji. Posle deset meseci obradovala je javnost saopštenjem da se oseća fantastično i da se sprema za turnir u Majamiju, za koji je dobila vajld kartu.

Mlada Ruskinja je jedan od brojnih primera sportista koji su posle loše vesti lekara odlučili da raku izađu na crtu u najvećoj borbi. Životnoj. Broj žrtava ove smrotnosne bolesti se srećom smanjuje, i dok je zvaničan lek još nepoznat, profesionalni sportisti, pored zadatka da prežive, imaju i jedan poseban: da se vrate na teren i nastave sa svojim uspešnim karijerama.

Lens Armstrong - višestruki pobednik nad rakom

Verovatno najpoznatiji primer sportiste koji je preživeo najteži rat je čuveni američki biciklista Lens Armstrong. Sedmostruki šampion Tur de Fransa, ali i višestruki pobednik nad rakom. Kada je Armstrong počeo sa lečenjem 1996. godine, rečeno mu je da su šanse da preživi 40%. Rak je najpre zahvatio testise, da bi se kasnije širio na pluća, stomak i mozak. To je zahtevalo hitnu operaciju, kojom je odstranjeno nekoliko tumora na mozgu i testitsima, posle koje je usledila i hemoterapija. Suprotno predviđanjima, 40-ogodišnji biciklista je preživeo, nastavio sa trenintima i osvojio sedam titula Tur de Fransa. Nedavno je učestovao na trijatlonskoj trci u Panami posle drugog penzionisanja, stigavši treći na cilj.

Sličnu situaciju je imao i fudbaler Bajern Minhena Ajren Roben. Holanđanin je imao intervenciju na testisima kada je imao samo 20 godina 2004. godine, a prijatelji su mu tada poklonili knjigu o Armstrongu.

- Kada mi je otkriven rak, bio sam šokiran i smrtno uplašen. Ali ljudi oko mene bili su divni, davali mi snagu i na tome sam im večno zahvalan. Lekari su sve otkrili na vreme, a ja sam bio jako disciplinovan. Tada nisam razmišljao o fudbalu, nego samo u upustvima lekara. Kada je sve prošlo, želim da upozorim i druge ljude o opasnostima raka testisa. Zašto bi nam bilo neprijatno da pričamo o tome, kad može da se desi svakome? - govorio je Roben pred Mundijal u Južnoj Africi pre dve godine, kao jedan od ključnih članova reprezentacije Holandije.

Igrač američkog fudbala Džoš Bidvel je posle operacije raka testisa posećivao i hemoterapije. Posle čitavog procesa je izgubio čak 50 kilograma i jedva stajao na nogama, delovao je kao da neće više kročiti na teren. Ipak, posle šest meseci rehabilitacije, Bidvel je stigao do ekipe Grin Bej Pakersa, godinu dana posle dijagnoze raka. Njegova najbolja sezona je bila 2005. godine sa Tampa Bej Bakanirsima, da bi posle bio pozvan i na Pro Bol.

Američki plivač Erik Šanto nije dozvolio da ga rak testisa spreči da učestvuje na Olimpijskim igrama u Pekingu.  Sa dijagnostikofanim rakom, samo nekoliko dana pre američkih kvalifikacija za Olimpijske igre, ipak je odlučio da se takmiči, ispunio je olimpijsku normu, a operaciju je odložio za posle povratka iz Pekinga. I, mada nije uspeo da se plasira u finale trke na 200m, dobio je zlatnu medalju od agencije šangajskog Centra za lečenje obolelih od raka, za koju je rekao da mu znači više od bilo čega drugog što je osvojio u karijeri.

Još jedan olimpijac, hokejaš Toronta Fil Kesel jedan je od slučajeva koji su se najbrže izlečili od raka. On je 11. decembra 2006. objavio da boluje od raka testisa. Pet dana kasnije je podvrgnut operaciji, a 9. januara je već bio u postavci tima u nastavku prvenstva. Kesel je osvojio srebrnu medalju sa reprezentacijom Amerike, koja je na Olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. godine. Golfer Bili Mejfer imao je još veću sreću da izbegne sav užas hemoterapija i depresije. Njemu je rak otkriven na vreme 31. jula 2006. Tri dana kasnije je odstranjen, a već 17. je učestvovao na sledećem turniru, što je samo 14 dana između opreacije i prve igre. Čovek nije propustio ni turnir.

Legendarni košarkaš i najbolji strelac NBA lige Karim Abdul Džabar je pre tri godine objavio da se leči od retkog oblika leukemije i da je izašao u javnost jer mu je cilj da podigne svest o toj teškoj bolesti.

- Naravno da sam se uplašio. Leukemija je strašna reč. Međutim, saznao sam da ima nade, da je bolest izlečiva. Možete imati potpuno normalan, produktivan život, pun život. Samo ne treba odustajati. Redovno uzimam lekove, ne odričem se trenerskog posla i živi sam dokaz da može da se živi - rekao je tada Džabar, koji je bio asistent Filu Džeksona u LA Lejkersima.

Hrvatski trener Miroslav Ćiro Blažević preživeo je rak prostate 2004. godine, a prošle godine je oboleo i od raka kože.

- Bojim se, kako se ne bih bojao?! Pa, čim moram na operaciju i u bolnicu, odmah mi nije dobro. Jako mi je teško i nerado govorim o tome. Verujte, u takvom sam stanju da se o svojoj bolesti prvih dana nisam poverio ni porodici. Naravno da mi nije svejedno, da patim i svašta mi prolazi kroz glavu, ali ni u jednom trenutku nisam izgubio veru u ozdravljenje.

Blažević se dobro oporavljao posle operacije i napravio karijeru u Iranu, gde je do skoro trenirao Sanat Mas Kerman.

Žene protiv raka dojke - Navratilova u najvećoj životnoj borbi

- Zaplakala sam toliko da sam se skoro srušila sa stolice. Imala sam osećaj da potpuno kontrolišem zdravlje i svoje telo, a onda se to dogodilo, pravo niotkuda - rekla je  jedna od najboljih teniserki svih vremena, Martina Navrativolova. Njoj je dijagnostifikovan rak dojke u aprilu 2010. Do juna je imala 27 ili 28 tretmana, što je opisala kao šestonedeljni zatvor; nema slobode, a svaki dan je novi podsetnik na situaciju u kojoj se nalazite.

- Kada čujete takvu dijagnozu, sve se zaustavlja, a vi ste spremni sve da date u zamenu za zdravlje. Jednom kada ga izgubite, sve ostalo postaje potpuno nevažno. Najgori su mi bili prvi dani. Bila sam sama, nisam imala nikoga na koga bih se oslonila. Naravno, sažaljevala sam samu sebe, ali ipak ne predugo… Objavila sam šta mi se događa kako bih pomogla drugim ženama, ohrabrila ih da idu na redovne kontrole. Fizički sam bila relativno dobro, bila sam tugaljiva, malo umorna i pomalo depresivna, ali sa svim tim sam mogla da se nosim. Puno teže je bilo podneti emocionalna stanja.

U najtežim životnim trenucima bila je preplavljena porukama podrške poznatih i nepoznatih širom sveta, i to joj je iznova vraćalo nadu u izlečenje. Mediji su dosta pisali o njenom iznenađujućem oporavku i spremnosti za nove izazove, pošto teniserka ni tokom tretmana nije prestajala da igra i radi. Pripremala se da za ekspediciju na Kilimandžaro, kako bi prikupila novac za pomoć fondaciji koja dodeljuje sportsku nagradu "Laureus", ali je najviši vrh Afrike ipak bio neosvojiv za slavnu Čehinju.

Košarkašica u penziji Edna Kembel je bila 10. pik na draftu WNBA. U toku njene četvrte sezone u Sakramentu, otkriven joj rak dojke. Međutim, nastavila je da igra uprkos bolesti s kojom se uporedo borila. Postala je simbol preživljavanja raka i najinspirativnija osoba u WNBA.

Srbi protiv raka: Vilotić i Krstičić

Krajem avgusta 2010, sve u Srbiji je zatekla vest o tumoru u desnom ramenu Zvezdinog napadača Milana Vilotića. Tek posle hitne operacije u Bolonji je moglo da se zaključi koliko mu je bilo ugroženo zdravlje i karijera.

- Nije lako, ali ovo gledam kao još jednu tešku utakmicu i jakog protivnika. U ovom trenutku se osećam dobro, kao i poslednjih nedelja, ali mirovanje je obavezno.  Ovo je sada moja privatna borba koja će imati veze sa fudbalom tek kada se oporavim -  rekao je Vilotić, koji je nebrojeno puta rekao da mu je od velikog značaja bila podrška porodice i prijatelja, kluba, navijača i cele srpske javnosti.

Omladinski reprezentativac Srbije i vezista Sampdorije Nenad Krstičić borio se sa rakom krvnih sudova kao devetnaestogodišnjak 2010. godine. On je govorio da je prolazio kroz pravi pakao. Kako je vreme prolazilo, rak je uzimao maha, pa su ga lekari poslali u jednu od najboljih bolnica u San Marinu, specijalizovanu za ovakve probleme.

- Uvek sam verovao da ću se oporaviti. Kada sam stigao u bolnicu, smršao sam na 50 kilograma i, prema proceni lekara, bilo mi je ostalo svega 48 sati života. Ipak, izborio sam se i pokazao svima koji imaju iste probleme, da je rak izlečiv - rekao je Krstičić.

Ovi sportisti izvojevali su velike pobede sa protivnikom koji vodi u smrt, a svojom borbom, u kojoj nisu gubili veru, postali su motivacija celom svetu, šaljući istu poruku kao na terenu: nema predaje!

(Telegraf.rs)