ISPOVEST SRPSKOG FUDBALERA: Igračima daju tablete pred utakmice!

Poznato je da profesionalni fudbaleri kada završe svoje igračke karijere najčešće ostaju u ovom sportu u vidu novih uloga na kojima mogu da ispolje znanje koje su sticali celog života.

Preporučujemo

Kao i u svemu i ovde ima izuzetaka. Nekadašnji fudbaler Bazela, Ivan Ergić od kada je završio svoju karijeru posvetio se poeziji i kolumnama, a jedan je od retkih igrača koji je izuzetno elokventan i obrazovan i koji ume vrlo često da vas zapanji nekim svojim mislima i rečenicama. U intrevju koji je dao za nedeljnik "NIN", bivši reprezentativac Srbije i Crne gore otkrio je neke negativne stvari iz sveta fudbala. Za početak se dotakao mita o atmosferama u svlačionici:

-  U fudbalu se konstatno podstiče  kompetitivnost među igračima, a ne ideja jednakosti, pa se neka hijerarhija uvek uspostavi, bilo na nivou godina, primanja, pozicije, a ako se tome usprotiviš, diskredituju te, kažu da talasaš. Još ranije sam odlučio da o tamnoj strani fudbala govorim dok ga aktivno igram, a ne posle karijere.

- Od toga da se ne igra dobar fudbal, preko toga da klubovi eksploatišu igrače, do toga da im doktori daju tablete pred važnu utakmicu samo kako bi pregurali. Cena te odluke bila je da sam bio nepoželjan - rekao je Ergić.

Posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine mnogo se pričalo o veoma lošim odnosima u našoj reprezentaciji, ali Ivan nije želeo o tome da polemiše:

- Pričalo se i tada o lošim odnosima u timu, ali ne bih o tome, nije korektno. Posle smo doživeli i rezultatski debakl, pa su mi osećanja ambivalentna. Ipak, pevao sam himnu „Hej, Sloveni", poslednji put se izvodila, i to jedini u timu, i to mi je jedna od najdražih uspomena u karijeri - priseća se sjajni vezista.

Kako se Ergić dosta bavi i društvenim temama, izneo je i svoje mišljenje o problemima koje regionalne države, naravno i Srbija, imaju sa navijačima:

- Fudbalski stadioni su samo najpogodnije mesto za izražavanje banalnih sentimenata, a dešavanja koja pominjete nisu autohtono fudbalska, već posledica stanja u društvu. Da nema fudbala, frustracija bi se drugačije ispoljila.

- Stav javnosti prema navijačima ide od tolerisanja svakakvih gluposti do otvorene hajke. Sad su navijači odjednom krivi za sve što ne valja, a takva njihova kriminalizacija samo je deo obračuna s marginama društva. Reč je o receptu Margaret Tačer koja je, obračunavši se s britanskim huliganima, zapravo utišala decu radničke klase, bez perspektive.

- Neshvatljivo je da po upravnim odborima klubova sede ljudi iz bezbednosti i politike, a da se igračima ipak skidaju dresovi i kapitenske trake, uništavaju kola i posle organizuju pres-konferencije i da klubovi na sve to ćute.

- Navijači očito imaju veliki ucenjivački potencijal, što se vidi po izjavama viđenijih političara, mislim Dačić da je bio, koji čas prizna da je država preblaga, čas najavljuje rigorozne mere. Vučićeva reč, na primer, sad vredi više od deset izjava drugih političara, zbog potpuno pasiviziranog naroda, a pre dva meseca je najavio da će hapsiti kriminalce i dilere među navijačima, a ne sve navijače, jer je i on mladost proveo na "Marakani" - rekao je Ergić.

Većina je svesna da su danas menadžeri jedan veliki problem fudbala, naročito srpskog. Ergić je svestan da je to tako, a za sve krivi veliki novac koji se vrti u ovom sportu:

- Mnogo se novca vrti, pa klincima i roditeljima po pravilu dođe neki uglađeni biznismen i obeća bajku i nešto para. Ispostavi se posle da je i reketaš i kamatar, jer pri prvom većem transferu igrača zahteva svoj povraćaj za prethodna, daleko manja ulaganja, po ne znam ni ja kakvim kamatama. Ima, međutim, igrača koji bez menadžera ne mogu da igraju, kojima godi da imaju zaštitnika. I njih razumem, drugačije se teško izbore za minutažu, a mnogima prija i da imaju rezervisane separee, kola - zaključio je Ergić.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

Takode nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(Telegraf.rs/NIN)