KAKO NADIMCI UTIČU NA FUDBALERE: Od srpskog Balotelija do El Šaravija sa Karaburme (VIDEO)

Srpski Kristijano Ronaldo, srpski Robinjo, El Šaravi sa Karaburme, novi Prosinečki. Sve ove nadimke možete čuti na stadionima u Srbiji, treninzima klubova, po novinama, a uglavnom se odnose na mlade fudbalere, uglavnom tinejdžere, koji se ističu svojim talentom i predviđa im se dobra karijera ili su se slučajno nekim potezom koji je okarakterisan kao nikada viđen na srpskim terenima, izdvojili iz gomile drugih igrača.

Srpski fudbal je pun ovakvih primera. Dečacima od petnaest-šesnaest godina se dodeljuju nadimci po svetskim fudbalskim asovima, koje u tom trenutku nikako ne zaslužuju. Samo im se na taj način pumpa ego koji im kroz naredne dve-tri godine toliko naraste da umisle u svojim glavama da su i nadmašili one po kojima ih zovu, a fudbalska karijera ni blizu one koja im se predviđala.

Ima mnogo primera koliko se to pokazalo štetno. Jedan od njih je i Marko Šćepović koga se tokom polusezone nije nametnuo stručnom štabu šampiona Grčke. Šćepovića su kada je tek počeo da dobija priliku u prvom timu Partizana prozvali Šćepakadabra, po nadimku Zlatana Ibrahimovića - Ibrakadabra.

Poredeći ga tada još kao tinejdžera sa jednim od najboljih fudbalera sveta, verovatno, su pretpostavljali da će i bivši napadač crno-belih dostići Šveđanina po učinku na terenu, ali i ostvariti tako zavidnu karijeru, međutim, to se barem za sada nije desilo, a i nema nekih naznaka ni da bi moglo. Na kraju svi znamo kako je Šćepakadabra otišao iz kluba u kome je ponikao.

Drugi primer možemo naći sa druge strane Topčiderskog brda. Svi se sećamo Filipa Jankovića koji je drugi najmlađi debitant u istoriji Crvene zvezde. Njega su tada upoređivali sa Robertom Prosinečkim i po boji kose, ali i po fudbalskom talentu, a upravo mu je Žuti dao priliku da debituje u prvom timu.

Filip je vrlo brzo nestao iz vidokruga svih sa Marakane, debitantski nastup mu je ujedno bio i jedini, a o njemu i raskoši njegovog dara za bubamaru je prestalo da se piše i govori, kao da je propao u zemlju. Samo se u martu ove godine pojavila informacija da je raskinuo ugovor sa crveno-belima, a fudbalsku sreću je potom potražio u Parmi, za koju još uvek nije zabeležio prvi nastup.

Idući tako dalje dolazimo do Nemanje Tomića, koga je njegov prezimenjak Ivan, bivši sportski direktor Partizana u jednom intervjuu za sajt Rome nazvao srpskim Robinjom. Tada je bila aktuelna priča da bi levi vezni igrač mogao da pojača redove "vučice". Iako je Nemanja ostavio koliki-toliki trag u klubu iz Humske, nije otišao u rimski klub, već je prošle zime otišao put turskog Genčeberligija.

U turskom klubu šansu dobija povremeno, ali nije očigledno došao na nivo Robinja, koji ruku na srce nije baš pokazao svu veličinu svog talenta, ali je bar ostvario sasvim dobru karijeru igrajući za Real Madrid, Mančester siti i Milan. Ne znamo kada će i Tomić početi da pruža partije koje bi jednog dana mogle da ga dovedu do "kraljevskog kluba" ili "San Sira".

Ako ste mislili da je to jedina srspka verzija Robinja, prevarili ste se, ima u nas još jedan. Doduše ne igra u Srbiji, nego u Holandiji. Reč je o 18-godišnjem Aleksandru Jankoviću, koji trenutno nastupa za mlađe kategorije ADO Den Haga, gde je na pozajmici iz Groningena. On je svoj nadimak dobio zato što mu je napadač Milana omiljeni fudbaler.

Možda upravo zato što ne nastupa u Srbiji, već u inostranstvu ovakav nadimak nije delovao negativno na njega, ostao je bar za sada sa obe onoge na zemlji.

Ako Aleksandar Mitrović nastavi u ritmu kojim je započeo svoj boravak u Anderlehtu nema sumnje ostvariće zapaženu fudbalsku karijeru, a verovatno će vrlo brzo postati član nekog velikog evropskog kluba. U slučaju da uspe u svemu ovome moraće da zahvali i svom nekadašnjem treneru iz Partizana, Vladimiru Vermezoviću, koji je dosta uticao na to da talentovani golgeter ne poleti u oblake, iako mu se i dalje dešavaju ispadi na terenu i van njega.

Svima je poznato da je Mitrović dok je bio član tima iz Humske bio veliki fan Marija Balotelija, koga je pokušavao da kopira u svemu, od frizure, preko ponašanja na terenu, izazivanja konflikata, do proslave golova, a saigrači iz crno-belog dresa su počeli da ga zovu po italijanskom reprezentativcu što je još više uticalo na porast njegovog ega i loše ponašanje na utakmicama, ali i van stadiona.

Tadašnji trener šampiona Srbije je zato uradio jednu veliku pedagošku stvar - zabranio je bilo kome da perspektivnog špica zove Baloteli, a kako su to svi usvojili i počeli u većini slučajeva da izbegavaju da ga tako nazivaju i Mitrovićevo ponašanje se promenilo kao i učinak na terenu, što ga je i dovelo do dresa belgijske ekipe u kojoj nemilosrdno trese mreže.

Srpska fudbalska scena je pre godinu dana dobila i svoju verziju Kristijana Ronalda. Ovde govorimo o još jednom članu mlađih selekcija Partizana, Nemanji Radonjiću, koga ovih dana povezuju sa prelaskom u Romu. Velika se prašina podigla kada je bivši selektor Siniša Mihajlović prošle godine pozvao njega i Andriju Živkovića za prijateljsku utakmicu sa Irakom, koja nije ni odigrana, iako do tada nisu zabeležili nijedan minut u seniorskoj konkurenciji.

Istog trenutka su počeli hvalospevi na račun mladog fudbalera i naravno pojavio se taj neizostavan nadimak i poređenje sa sjajnim Portugalcem. Zbog iste pozicije na kojoj igra kao i jedan od najboljih fudbalera današnjice, ali i određenih sličnih igračkih kvaliteta koje ima kao krilni napadač Real Madrida svi su ga odmah prozvali srpskom verzijom Ronalda.

Kao što već rekosmo, iako tada još nije video ni minut seniorskog fudbala, već se suočio sa pritiskom, ali i precenjivanjem njegovih trenutnih igračkih mogućnosti, a kako je to uticalo na njega najbolje pokazuje i to da nije ni došao do prvog tima Partizana, a na kraju je odbio da potpiše i profesionalni ugovor sa crno-belima i sprema se da ode u inostranstvo.

Pre nekih mesec dana Srbija je dobila i svoju verziju Stefana El Šaravija, to je nadimak velike nade OFK Beograda Dejana Dražića koga su navijači "romantičara" prozvali tako zbog stila igre i frizure koju ima. Nekadašnji član Teleoptika i Partizana ove godine je došao na Karaburmu i tek je počeo sa prikazivanjem svog blistavog talenta, a već je dobio etiketu, jer ovakvi nadimci su i etiketa.

Sada je pitanje koliko će ovaj mladić uspeti da se izbori sa pritiskom za koji je i sam donekle kriv, ali i oni koji su mu dali nadimak koji svakako neće biti toliko od pomoći perspektivnom fudbaleru iz OFK-e.

Možda i najbolji primer koliko su očekivanja i predviđanja od pojedinih talenata koja su se preslikavala na njihove nadimke i apsolutno loše delovala na njihovo napredovanje jeste Nikon Jevtić, za one koji ga se još sećaju. Pre desetak godina cela planeta je pričala i pisala o čudu od deteta, najvećem fudbalskom talentu ikada čiji je talenat zapanjio sve moguće svetske trenere i zainteresovao najveće klubove.

Još tada je dobio nadimak, koji je zdušno prihvatio i čak mu je to pisalo i na dresu umesto prezimena. Pun nadimak je bio El Maestro de la Munja, a iznad broja je moralo da piše Maestro. Naravno da je od tada konstantno počela da mu se javlja prepotentnost i egoizam, pa je zato morao da menja klubove u mlađim kategorijama, jer ma koliki da je njegov talenat niko ne želi igrača sa takvim osobinama u timu.

Bio je u Arsenalu, Valensiji, Šalkeu, bečkoj Austriji, Koroni i tako dalje, ali nigde se nije zadržao, a ovu polusezonu proveo je u Slogi iz Petrovca na Mlavi, koja se takmiči u Prvoj ligi Srbije, ali je i odatle morao da ode sada pred kraj jesenjeg dela prvenstva. Njegova priča je možda i najbolji dokaz  koliko je njegov nadimak imao uticaj na loš fudbalski put i šta je proizveo u njegovoj glavi.

Kod nas je izgleda trend, moda ili šta god da kada se pojavi neki talentovani klinac odmah bude upoređen sa nekim fudbalerom svetskog formata i dobije nadimak po njemu, a ne razmišlja se o tome šta će se zbog toga desiti u glavi dečaka koji je tek počeo da igra fudbal i tek je na prvom koraku stasavanja u fudbalera.

Osim El Šaravija sa Karaburme, Šćepakadabre, novog Prosinečkog, Balotelija, Robinja, Kristijana Ronalda, El Maestra, Srbija još ima i Pirla, nadimak koji je Stefanu Baboviću dao trener malteške Valete nakon utakmice kvalifikacija za Ligu šampiona, zatim niški Roben, nadimak Saše Stojanovića iz Radničkog iz Niša, Maestro Markec...

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

(U. Marjanović)