SVETSKE VICEŠAMPIONKE POSLE BALKONA: Ovo je tek početak! Sada nema stajanja! (FOTO)

Rukometašice Srbije ostvarile su san koji su samo one sanjale i za koji su samo one verovale da će se ispuniti - osvojile su medalju na Svetskom prvenstvu i doživele da ih beogradska i publika iz cele Srbije vidi na pobedničkom postolju i sada već istorijskoj terasi Skupštine grada Beograda.

Jedna od devojaka koju su svi u Srbiji zavoleli i dugo će je voleti nakon svega što je pokazala tokom prethodnih 17 dana na turniru na kome su učestvovale najbolje igračice planete jeste Dragana Cvijić. Zvanično najbolji pivot na svetu, popularna Cvija je možda najviše od svih želela i verovala u uspeh, bila je briljantna u napadu, borbena i neprelazna u odbrani, ali ipak misli da ovo nije sve što smo videli od nje i njenih saigračica.

- Ovo je nešto nemoguće za opisati, ono što sam osetila kada sam izašla na balkon i videla onolike ljude dole, neverovatno je. Presrećna sam zbog svega, zbog igre, zbog ekipe, zbog mene. Pokazali smo da možemo na vrh sveta. Imala sam prilike da igram sa najboljom igračicom sveta, Bojanom Popović, uz nju i sa Majom Savić.

- One su me mnogo naučile, naučile su me kako treba da nosim ekipu, kako treba da se ponašam u odlučujućim utakmicama, da moram da verujem u sebe i kako je to biti šampion. Moja je sreća što sam imala od koga to da naučim i da donesem ovde i svaka devojka je donela tako ponešto svoje i to nas je dovelo do vrha.

Jedna od najmlađih u reprezentaciji ili kako ona voli da kaže "druga najmlađa" - Jelena Živković odigrala je čitav šampionat, kao da iza sebe ima bar deset velikih takmičenja, igračica koja je uz Katarinu Tomašević možda pružala i najkonstantnije partije, bez oscilacija u igri, iako se to po njenom golgeterskom učinku možda i ne primećuje. Desni bek koji je u ključnim trenucima imao hrabrosti da probija kroz protvničku odbranu, neverovatno za devojku od samo 22 godine, misli da je sve to posledica podrške koju ima od ostalih saigračica.

- Već jednom su me pitali kako to da neko tako mlad može da igra tako, ja nisam znala sta da odgovorim, pa sam pitala našeg psihologa šta da kažem. Jednostavno razmišljala sam samo o stvarima koje su mi u tom trenutku potrebne, a sve druge informacije sam izbacila. Nisu mi dopirale do mozga, pa možda tako izgleda ljudima sa strane kada me gledaju. Mi smo jedna drugoj pružale podršku, kao sto sam ja verovala u njih, tako su i one verovale u mene - rekla je Živkovićeva, kojoj se toliko dopao izlazak na balkon gradske skupštine da bi želela da ga ponovi bar još nekoliko puta.

- Predivan je osećaj izaći gore na balkon. Neopisiv. Ja sam to sanjala od svoje 11-12 godine, kao mala sam napisala da želim da zaigram za seniorsku reprezentaciju i da mene dočekaju kao i druge sportiste. Ali sada ne znam šta da kažem, uhvatila me je jeza. Sada hoću da se što više puta vratim na ovaj balkon, bar kao vaterpolisti - nasmejano je prokomentarisala Jelena svoje vatreno krštenje na pobedničkom postolju.

Svi će Jelenu Erić pamtiti po onom golu za pobedu u poslednjoj sekundi protiv Južne Koreje u osmini finala, pored nje nije bilo prolaza u odbrani, borbena, beskompromisna, čvrsta, pravi specijalac. Nažalost, odlučila je da se svetskom medaljom oprosti od reprezentativnog dresa.

- Sada mi je srce na mestu, mogu da završim karijeru. Ja se u maju opraštam od rukometa kao igračica, ali tu sam ako treba da pomognem. Mada mislim da ova generacija ima nekog ko će da me zameni, ko će umesto mene da pegla u odbrani. Oduvek sam imala veliku želju da igram za reprezentaciju i kada rezultati nisu bili neki, ali ja da nisam verovala da će mi se vratiti za to, odavno bih prestala da igram rukomet. Ja sam poslednje dve godine igrala samo zbog ovog Svetskog prvenstva - rekla je Erić nakon ovacija koje je dobila po izlasku pred publiku.

Katarina Krpež je sa Jelenom Erić činila srce odbrane srpskog nacionalnog tima, igrala je bez zamene gotovo čitav turnir, ali joj to nije smetalo da u trenucima kada je najvažnije bude prisebna i koncentrisana. Svesna je i ona sama velikog uspeha koji su napravile i radosti koje su donele čitavoj naciji, ali isto tako zna da sada ne sme da se stane, već mora i dalje da se napreduje.

- Imala sam veću tremu sada ovde na balkonu nego na terenu, gde sam se već navikla, ali ovako nešto nisam doživela nikada u životu. Ma odsekle su mi se noge kada sam izašla pred ove ljude. Svako sanja o ovome i ja sam kao mala, nisam mogla da verujem da sam ja sad tu. Moraćemo ponovo da se nađemo na istom mestu, moramo da nastavimo uzlaznom putanjom. Ne smemo sada da stanemo.

- Bilo mi je u nekim trenucima teško, ali maksimalno sam se trudila,. Nisam imala prilike ni da osetim umor, mislim da je tek sada počeo da me stiže. U ključnim trenucima sam morala da dajem golove i imam punu koncentraciju, pa makar i nemala glavu. Ne znam kako ću sada bez Jelene Erić u odbrani, ali mislim da će ona uvek biti tu sa nama, to njeno srce će preći na neku drugu igračicu i verujem da će imati dostojnu naslednicu - objasnila je uvek raspoložena Katarina, na kojoj se ne vide nikakvi znaci umora i deluje kao da bi već sada mogla da se presvuče u dres i zaigra.

Za kraj, devojke, šta da vam kažemo sem HVALA što ste nam ulepšale ovaj decembar, ma šta decembar, celu godinu. Hvala vam što ste srpski ženski rukomet vratile na svetsku mapu. Nema veze što niste zlatne, biće prilike i za najsjajnije odličje, vratićete vi Brazilu kao što ste obećale, u Riju 2016. godine, ali hajde prvo da se ponovo sretnemo sledeće godine na istom mestu i još lepšim povodom, posle Evropskog prvenstva u Hrvatskoj i Mađarskoj.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

(U. Marjanović)