PSIHOLOG RUKOMETAŠICA: Spremala sam ih čak i preko Skajpa, ženski um je jači od muškog!

Srebrna medalja na tek završenom svetskom prvenstvu tek će sijati kao da je zlatna. Srpskim rukometašicama su osećanja bila pomešana posle poraza u finalu od Brazila (20:22) jer su žarko želele medalju namenjenu najboljima, ali neosporno je da je i druga po sjaju medalja na svetskoj smotri ogroman uspeh.

Ako ste pratili prošlogodišnje evropsko prvenstvo, na kom su naše heroione osvojile četvrto mesto, mogli ste da zaključite od 6. do 22. decembra da je evidentan napredak u igri i pristupu svakoj utakmici. Za to je zaslužan rad čitavog stručnog štaba, a svoju posebnu ulogu imala je Bojana Jeličić, koja kao psiholog radi sa reprezentacijom uspešno već drugu godinu.

- Jedna smo od retkih reprezentacija u ženskom rukometu koja ima psihologa u timu, ali ne mogu da tvrdim da li smo i jedina. To je nešto novo u svetu sporta. Mi radimo od prošle godine. Sa Rukometnim savezom Srbije sarađujem od muškog evropskog prvenstva, a onda i kada je bilo žensko evropsko - počinje priču za Telegraf Jeličić.

- Bitno je da sam doprla do svake igračice i da smo izgradile odnos. One su pokazale to na terenu i kroz veoma jaku emociju. Prošle godine mi je selektor Crne Gore čestitao rečima: "Svaka čast kakvu ste emociju iz njih izvukli na terenu". Njegove devojke su bile evropske šampionke i nije morao to da kaže. A pred finale sa Brazilom se javio i selektor muške rukometne reprezentacije Hrvatske da mi čestita - kaže psiholog.

PRIPREME KREĆU PREKO SKAJPA

Sportski psiholog koja je radila sa našim streljašicama i rukometašima uložila je dosta rada sa rukometašicama koji je urodio plodom.

- Sa rukometašima sam ukupno provela šest dana, a sa devojkama je to već neka druga priča. Došla sam kod njih dan pred početak evropskog, bukvalno pred prvi dan takmičenja. Negujemo odnos od prošle godine, i sa većinom igračica sam u kontaktu ostala, jer smo "kliknuli".

- Zvanično smo počeli da radimo četiri nedelje pre okupljanja, odnosno 19. novembra. Individualno sam radila sa njima preko našeg dragog Skajpa.

Kada se reprezentacija okupi, Jeličić radi "na dva fronta".

- Radim s njima individualno i grupno. Kada se okupe, više neguješ grupne sastanke, a individualne radim usput po potrebi. Psiholog pomaže sportisti da maksimizira svoj potencijal sa svih aspekta. Najpre s ličnog, jer je svaki sportista ličnost za sebe, a onda i sa aspekta svog posla - govori Jeličić.

- Kad se nešto radi, fokus je na tome, i tek kad se završi, onda možemo da razgovaramo o nekim drugim stvarima. Tako je kod mene. Kad je utakmica u toku, borba mora da bude do kraja. Sa tim rezonom jedino i možeš napredovati u životu i svemu što radiš. Jer time sebe ograničavaš da u datom momentu daš svoj maksimum.

U "Čairu" i "Kombank Areni" su rukometašice pokazale pravi pobednički karakter i nisu posustajale čak i kad su zaostajale nekoliko golova za protivnicima.

- Sva ta energija koju vidite je napredak. Ne prihvatam odmah svakog klijenta, neko tek kad dođem na prvi trening i ako vidim da s nekim mogu da funkcionišem i stvaram. Jer svako ima svoju strukturu ličnosti i ne možemo svima da odgovaramo. Stvorili smo uslove da radim s nekim ko je motivisan da radi i da ne treba nikog ni na šta da teram. Rekla sam im pred utakmicu sa Brazilom da mi je drago što su mi za sve ovo pomogle da ja pomognem njima.

"JA IH RAZUMEM JER ŽENE KOMPLIKUJU VIŠE OD MUŠKARACA"

Razlika između muškog i ženskog mozga se dokazuje i u sportskoj psihologiji, na šta ukazuje i Jeličić, koja je radila sa sportistima i sportistkinjama. Tu ulogu igraju i biološke razlike, ali mnogo više psihološke.

- Muški pol je sklon tome da ne komplikuje. Muškarci su mnogo jednostvaniji u funkcionisanju. Žene traže drugačiji pristup, jer komplikuju, prosto volimo da "zabiberimo" same sebi. Ali je zato lakše kad je psiholog žena u ekipi, jer ih potpuno razumem. Drugačije je kada ja kažem: "Drage moje dame, 'ajde nemojmo da komplikujemo kad nema potrebe za tim", nego neki muškarac.

- Podsetila sam ih pre nego što smo krenule u dvoranu pred utakmicu s Brazilom na rečenicu s evropskog: "Snaga koju žena ima u sebi, to nema nijedan muškarac. Onda sam im kao primer navela ženu koja je podigla traktor kako bi spasla svoje dete. To muškarac ne može. Naučno je i dokazano da muškarac ne bi mogao da izdrži kontrakcije porođaja. Ovo vam samo navodim šta bi trebalo da se naglasi u pojedinim razgovorima. Psiholog mora da ima tu moć izražavanja. Moraš da kažeš pravu stvar u pravo vreme, i da to bude jednostavno - rekla je Jeličić, dodajući:

- Kad napraviš jaku grupu koja funkcioniše sama na terenu, i da ne zavise od mene, e to je trenutak u kom vidim svoju satisfakciju. Ne stvaram klijenta koji je zavisan od mene, već da kasnije može da funkcioniše bez mene.

KATARINA I "ZMAJ" NE DAJU LOPTU DOK SE OSTALE NE SMIRE

Sklad u ekipi koji su prepoznali svi u Srbiji baziran je na zajedničkom cilju, a zadatak Jeličićeve nije nimalo jednostavan. Različite ličnosti u jednoj grupi, usput je tu i slučaj Katarine Tomašević, koja se posle porađaja vratila u velikom stilu...

- Generalno me iscrpi svaki grupni sastanak, iako uživam u njima. Isto kao i s utakmicama, jer ja tada ne gledam ono što gledaju svi drugi ljudi. Ja gledam koliko je neko bio fokusiran, istrajan, da li je išla do kraja ili je zastala kada je došla do gola...

- Sve nas veže taj zajednički cilj u rukometu oko kog se okupljamo. To je bila medalja, što smo same definisale još u Vrnjačkoj banji. Odatle je trebalo krenuti korak po korak, od taktike, kondicije, terapije... Moj deo posla je da izgradim igrača da bih izgradila ekipu. Radi se s njima individualno paralelno... kompleksno je to, treba baratati koncima različitih ličnosti - navodi Jeličić, dodajući da nikad nije imala problem u komunikcaciji s igračicama.

- Mi nemamo taj problem. Pričamo koliko je dovoljno, i uvek imaju pravo da zadrže nešto za sebe. Ali one su stvarno jedna posebna grupa žena, pogotovo po pitanju stabilnosti, zrelosti, jasno prave razliku šta je poslovno, a šta privatno. Uvek razgovaramo o svemu što one žele, ali se generalno trude da ti ne ulazi na teren, maltene ni u hotel.

Najjaču mentalnu snagu, po mišljenju mnogih, naše rukometašice su prikazale na četvrtfinalnoj utakmici sa Norveškom.

- U pripremi smo naglasili da se radi o svetskom i olimpijskom šampionu. Ali ono što je bilo jako bitno da one respektuju samo sebe. To sam im rekla kad sam tek došla: sebe respektuješ, druge samo poštuješ nakon što prvo poštuješ sebe. U respektu uvek postoji doza straha.

Jeličić je savetovala rukometašicama (a svako mogu da usvoje i ostali sportisti) da ne treba da izbegavaju oscilacije na terenu, jer su one tokom utakmice neizbežne.

- Ono što smo isticali pred svaku utakmicu na SP jeste da je oscilacija deo utakmice, ona će se desiti. Bitno je da se igrač ne uplaši kad ona dođe, koji treba da posmatraš kao trenutak odmora i da to što pre shvatiš kako bi se okrepio i mogao da je prevaziđeš. Kad je na terenu konfuzija, igrača treba na vreme naučiti da uvidi šta se dešava da bi mogao sebi da pomogne. Tada treba da se okrene psihologu ili treneru i dobije ono što mu treba.

To je uz veliki timski duh bio ključ za samu medalju.

- Naše igračice smiruju. To ne radi samo plejmejker, iako je Andrea to najviše radila. To smo i sa golmanima radile, i Katarinom i Zmajem (Jovanom Risović, prim. aut.), jer i one gledaju iz drugog ugla i sve ih vide. One često rukom pokazuju da se sve smire i imaju zeleno svetlo da ne daju odmah loptu, već kad uvide posle nekoliko sekundi da je sve u redu, dodaju loptu - objašnjava Jeličić.

- Kada prime gol, ne treba da paniče. Sedela sam iza našeg gola, i onda im dovikujem: "Nema veze, idemo dalje". Nema lepljenja za grešku. Rešava se samo ono u sadašnjem trenutku, korak po korak.

Jeličić nije želela posebno da ističe bilo koju igračicu, već samo da i sa svoje stručne strane gledišta potvrdi da Andrea Lekić ima sve što je potrebno za kapitena.

- U strukturi ličnosti, karakteru, temeperamentu, pregledu igre, ume da okupi igračice - ona je pravi timski igrač koji će da zakrpi rupu kada treba. Dakle, kapiten je u pravom smislu te reči - rekla je Jelič i za kraj poručila da bi volela da nastavi da radi sa srebrnim devojkama.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

(B. Mekić)