INTERVJU, PARTIZANOV DOKTOR ROSIĆ: Kako smo pomogli u osvajanju 24. titule crno-belih! (FOTO)

Ljudi koji na "scenu" stupaju kada se igrači povrede reaguju brzo i istovremeno donose odluku da li fudbaler može da nastavi meč ili ne, nose pritisak i odgovornosti za stanje ekipe, a sve to obavljaju iz senke.

Iako se uloga lekarskog tima u fudbalskom klubu Partizan ne može porediti sa važnošću igrača ili trenera, nemerljivo je značajna.

Doktor Ilija Rosić, koji je u Partizanu prošao praksu od omladinskih kategorija do prvog tima, za Telegraf priča kako izgleda svakodnevnica lekara u šestostrukom šampionu Srbije, pregledima igrača drugih timova, najtežim povredama sa kojima se susretao, stručnim potezima na koje je ponosan, uslovima za rad u medicinskom centru na Teleoptiku...

Ono što je celokupni zaključak − biti šef medicinskog tima je teško shvatljiv i težak posao.

Kako izgleda uobičajen dan doktora u fudbalskom klubu Partizan?

- Ceo medicinski tim dolazi sat vremena pre treninga, gde se, ukoliko je potrebno, rade terapije fizikalne medicine i rehabilitacije ili lečenje povređenog ili obolelog sportiste. Takođe dajemo medicinski izveštaj treneru i stručnom štabu o zdravstvenom stanju i eventualnim problemima, poštede od treninga, dužini oporavka. Zajedno sa ekipom medicinski tim prisustvuje treninzima ekipe kako bi u slučaju povrede reagovali odmah. Posle treninga se radi oporavak igrača, masaža ili eventualni pregled, ukoliko je potrebno.

Koliko često radite detaljan sistematski pregled fudbalera i koliko FSS i UEFA zahtevaju od Partizana i drugih timova da imaju kompletan zdravstveni izveštaj igrača?

- Fudbaleri Partizana se dva puta godišnje pregledaju. Rade se funkcionalni testovi svakom igraču i EKG srca. Takođe se uzimaju uzorci krvi na analizu gde pregledom parametara u krvi dobijate jasniju sliku zdravstvenog stanja. Ukoliko je potrebno rade se dodatne analize. Takođe, po strogom zahtevu UEFA i FSS, svaki igrač Partizana ima urađen ultrazvučni pregled srca jednom godišnje kako bi se smanjio rizik od sve češćeg srčanog udara na terenu ili eventualno otkrila neka patološka pojava.

Šta je doktor u stanju da uradi ukoliko igrač kolabira na terenu usred utakmice ili treninga? Koje metode se koriste za "oživljavanje"?

- Na sreću takvih situacija kod nas nije bilo i nadam se da neće. Lično se u toku utakmice i putovanja sa timom ne odvajam od defibrilatora koji je veoma efikasan u reanimaciji, ukoliko do nje dođe. Partizan se može pohvaliti, zahvaljujući sponzoru iz Turske, da poseduje tri defibrilatora, jedan na stadionu, jedan na sportskom centru Teleoptik, a jedan kod mene sa ekipom stalno, bilo na terenu bilo na putu ili pripremama.

Koliko kao doktor na prvi pogled možete da procenite stepen ozbiljnosti povrede do koje dođe u toku utakmice?

- Moguć je samo znati da li igrač može da nastavi sa igrom, da li je teža ili lakša povreda. Od lokalizacije i stepena povrede zavisi odluka da li igrač može da nastavi sa igrom ili ne. Takođe je bitno da li se radi o povredi koja bitno remeti fizičke sposobnosti fudbalera, naročito ako je povreda donjih ekstremiteta koštanih ili mekotkivnih struktura. Najčešće su kontuzione povrede zadnje i prednje lože natkolenice, kontuzije potkolenice, povrede kolena i skočnog zgloba, stopala.

Koji su najlepši i najteži trenuci u vašoj doktorskoj karijeri u Partizanu?

- Najlepši sigurno kada smo dali injekciju u tabanski deo stopala Saše Ilića na poluvremenu utakmice protiv Smedereva koja je odlučivala i teoretski o 24. tituli. To je veoma bolno jer Sale nije mogao da stoji na nozi zbog zapaljenja, ali je pošto smo mu dali anestetik ušao u igru i postigao gol.

- S druge strane najdramatičnije je bilo na pripremama u Turskoj kada je bugarski igrač posle utakmice sa Partizanom u svlačionici doživeo anafilaktički šok, pa sam upotrebio jedini set koji sam imao u torbi. Tih nekoliko minuta dok sam mu davao injekcije protiv šoka su mi bile najteže, jer mu je život visio o koncu. Spasao sam ga.

Koje su najteže povrede, bolesti kod igrača s kojima ste se susreli?

- Jako nezgodno je bilo kada se povredio Radiša Ilić protiv Šamroka u Beogradu, gde je branio i produžetke sa prelomom jagodične kosti sto je opasno, ukoliko bi doživeo ponovo jak udarac na isto mesto, sećam se i pokidanog ukrštenog ligamenta Eduarda u Subotici i Marka Šćepovića na pripremama u Izraelu, prelom ključne kosti Vladimira Stojkovića protiv Javora u Beogradu.

Kakvi su uslovi za rad u Zemunelu?

- Uslovi su odlični, najbolji u našem klupskom fudbalu, ako ne i u regionu, a sve zahvaljujući sponzoru iz Turske. Posedujemo uređaje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju koji su među najboljima u svetu. Imamo ambulantu sa aparatom Vacusac, koji je odličan u oporavku, kao i Schockwave aparat, koji je značajan u lečenju starih ožiljaka na mišićima. Imamo i magnet za terapiju dve jedinice za ultrazvučnu terapiju, jedinice za elektroterapiju, laser za terapiju.

- Posedujemo i Cluster laser većeg obima za terapiju. Medicinski blok ima ukupno 10 kreveta što je za tim dovoljno i mali portabl dijagnostički ultrazvuk, a postoji i hidroblok. Pokušaćemo još više da osavremenimo medicinski blok sa dijagnostičkim ultrazvukom i modernijim hidroblokom u budućnosti.

Koliki je pritisak na doktora u "crno-belom" taboru, ali i očekivanja da spremite povređene igrače za važne mečeve, iako to baš i nije moguće?

- Postoji veliki pritisak. To je deo naše profesije u sportu koji je stresan pogotovo ako je važan igrač u pitanju i veliki pritisak na terenu. Ako je igrač u nemogućnosti da nastavi igru tu niko ne može da utiče, pa ni mi. Obično su u većini slučajeva kontuzije koje se ohlade na terenu i igrač nastavlja. Postoje neke posekotine koje se mogu brzo rešiti ili odložiti definitivni tretman kad je slučaj povrede arkade. Ponekad i igrač sam mora da kaže da li može da igra ili ne u zavisnosti od praga bola i vrste povrede.

- Procena odsustva sa terena je takođe relativna stvar, nisu svi organizmi isti kod nekog je malo duži oporavak, a kod nekog kraći. Svakako trudimo se da budemo što precizniji prema treneru u vezi odsustva kako bi stručni štab na vreme planirao izmene i plan rada - rekao je Rosić.

Koliko je doktora radilo u Partizanu?

- To je dobro pitanje jer sam čuo da se mnogi predstavljaju kao doktori Partizana. U fudbalskom klubu od 1990-95. je bila komisija sa dr Stevanom Karadžićem na celu, dr Vladimir Đukić danas Profesor i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, dr Lazić i dr Lekić. Od 1995-1999 dr Goran Rodić, od 1999-2001 dr Đorđe Stojić , od 2001-2002 ponovo dr Goran Rodić, od 2002—03 Prof. dr Jovanović Zoran,od 2003-2011 dr Sead Malićević, od 2011 do danas moja malenkost.

- Dugogodišnji fizioterapeuti su Slobodan Brankovic, koji u klubu radi od 1985. godine, Magistar sportskih nauka koji je deo državnog tima kao najiskusniji, Viktor Vujošević od 1995, Vladimir Radeka i Dušan Nikolić od 2008. koji su veoma iskusni. Moram da naglasim da je tim fizioterapeuta izuzetan.

- U omladinskoj školi gde sam ja bio član 10 godina ima nekoliko lekara koji volonterski rade, a od ove godine škola zajedno sa Teleoptikom ima svoju zasebnu ambulantu koju vodi dr Bane Milojević dugogodišnji lekar omladinske škole i fizioterapeut Miloš Djuricic - zaključio je Rosić.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

(P. Milinković)