ŠTA NAM JE OSTAVIO MIHA? Mlad tim i puno nade, ali nedovoljno konkretnog!

Na radost onih koji su ga kritikovali i na žalost drugih koji su mislili da je pronašao pravi put, Siniša Mihajlović više nije selektor fudbalske reprezentacije Srbije.

Njegovo povlačenje bila je javna tajna poslednjih dana, naširoko se pisalo i govorilo da prelazi u Sampdoriju, što se pokazalo kao tačno, mada na oproštajnoj konferenciji za medije bivši selektor poziv italijanskog kluba nije istakao kao glavni razlog povlačenje, već je to, po njegovim rečima, neizvesnost da li bi i u narednom ciklusu sarađivao sa istim ljudima na čelu FSS.

Šta god da su razlozi, kada se desi rastanak, svodi se bilans, a to je neretko zaguljena stvar. Nesumnjivo je da je Mihajlović doživeo neuspeh u pokušaju da kvalifikuje Srbiju za Svetsko prvenstvo u Brazilu, ali i izvršio smenu generacija i ostavio nasledniku oformljen sastav priličnog potencijala, mada će skeptici reći (i biće u pravu) da smo u prošlosti imali i talentovanije generacije koje na reprezentativnom planu nisu mnogo ostvarile i da tim koji je već stekao izvesno iskustvo nije garancija bilo čega.

Da li je ta smena morala da se vrši tako radikalno, pitanje je o kojem će mišljenja uvek biti suprotstavljena, mada nijedan iz starije generacije reprezentativaca nije nešto impresionirao u prethodnom periodu. Sa druge strane, Mihajlović je došao u konflikt sa nekim veoma dobrim mladim igračima, Ademom Ljajićem i Nemanjom Matićem i njihov izostanak svakako je značio, iako je nemoguće dokazati da bismo sa njima otišli u Brazil. Mihajlović je u međuvremenu popravio odnose sa Matićem, ali tada je već prošao voz što se tiče nedavno završenog kvalifikacionog ciklusa.

Selektor se čvrsto držao nekih svojih načela kao što je pevanje himne i pokazao je ono što neki vide kao tvrdoglavost, drugi kao principijelnost. Kao igrač važio je za nekog ko ima "kratak fitilj" i tragovi toga vide se i u zrelom dobu.

Kada se pređe na egzaktne stvari, Mihajlović je u 19 mečeva zabeležio sedam pobeda, četiri nerešena rezultata i osam poraza, u 10 kvalifikacionih susreta po četiri pobede i poraza uz dva remija. Nismo savladali nijednu vrhunsku reprezentaciju, osim ako neko kao takvu ne vidi Čile, koji smo pobedili sa 3:1 u prijateljskom susretu prošle godine.

Vidan napredak u igri i rezultatima zabeležen poslednjih meseci svakako je nešto što se računa kao plus, mada će konačna ocena o Mihajlovićevom nasleđu dosta zavisiti i od sledećeg selektora. Ako se kvalifikujemo za EP u Francusoj 2016. i, naročito, ako se tamo dobro pokažemo, Miha će deliti slavu kao neko ko je postavio temelje tima. U suprotnom, biće samo jedan u galeriji stručnjaka koji su prodefilovali bez dubljeg traga.

Povratak na funciju selektora, što Mihajlović nije isključio na oproštajnoj konferenciji, nije nešto mnogo realno, a možda ni poželjno, jer bi verovatno značilo da se naslednik ili naslednici nisu proslavili.

Vidite li vi nešto više u Mihinoj zaostavštini?

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

(Telegraf.rs)