Samo Egipat i Čile imaju veću "tramvaj ligu" od Srbije

Fudbalski poslanici Srbije godinama pričaju kako nam je prvenstvo sve regularnije i zanimljivije. Ali, od nadimka "tramvaj liga", koji im je dao narod, ne mogu da pobegnu. Iako se proces fudbalske decentralizacije polako razvija, skoro trećinu srpskih superligaša čine klubovi iz Beograda.

Po tome je elitni rang srpskog fudbala treći u svetu, ako se u obzir uzimaju ozbiljne lige, gde vlada profesionalizam. Od Beograda samo egipatski glavni grad Kairo ima više prvoligaša - čak devet, dok Santjago među 18 prvoligaša Čilea daje šest. Isti broj klubova u najjačem rangu takmičenja kao i Beograd imaju London (Engleska), Buenos Ajres (Argentina) i Alžir (Alžir). Međutim, lige u Engleskoj i Argentini broje više klubova od ove u Srbiji, pa je procentualno i decentralizacija manja. Što se tiče Alžira, imaju istu "tramvaj ligu" poput Beograda.

Međutim, Srbija je uz Englesku jedina evropska zemlja koja je ovako kotirana. Ako bi Premijer ligu činilo svih 20 klubova iz Londona, to bi i dalje bio vrhunski šampionat, što implicira da je srpski "tramvaj" ipak broj jedan na starom kontinentu, gde se ruku na dušu igra najozbiljniji fudbal na planeti.

Namerno smo iz ove liste izostavili Montevideo, jer po onome što se može od podataka naći u Urugvaju, možemo da zaključimo da se fudbal tamo igra samo u prestonici. Frapantno zvuči podatak da iz Montevidea prvu ligu igra 15 od 16 klubova, što je apsolutno van svake konkurencije i zauzima VIP mesto u ovakvom istraživanju.

Zavisno od tumačenja mogli bi u ovo društvo da stavimo i Atinu, ali pošto mnogi smatraju Pirej za odvojen grad, onda se Olimpijakos ne računa kao atinski klub, pa prestonica ima četiri prvoligaša.

1. KAIRO (EGIPAT) 9 OD UKUPNO 19 KLUBOVA (47%)

Ako mi elitno takmičenje u Srbiji zovemo "tramvaj ligom", šta tek da kažu Egipćani? Tamo fudbal kao da je rezervisan za prestoničke klubova. Čak devet ih je u prvoj ligi koja broji 19 članova, pa se dešava da neki klub po dva meseca ne mora putuje van matičnog grada!? Najpoznatiji su Al Ahli i Zamalek, najveće rivalstvo koje postoji na celom "crnom kontinentu". Zajedno su osvojili 47 od mogućih 56 šampionskih titula u Egiptu. Koliko su dominantni govori i činjenica da su u periodu od 2001. do 2008. osvojili čak pet trofeja afričke Lige šampiona. Uz Al Ahli i Zamalek u egipatskoj prvoj ligi igraju i prestončki klubovi: Al Dahleja, Enpi, El Entag El Harbi, Al Mokvalon, El Šorta, Vadi Degla i Itihad Al Šorta. Od njih pobrojanih samo je Al Mokvalon jednom osvajao titulu.

2. SANTJAGO (ČILE) 6 OD UKUPNO 18 KLUBOVA (33%)

ČIleanci neguju dugu tradiciju fudbala, a Santjago naročito. Uspeli su prestonicu ove južnoameričke države fudbalski da proslave pre svega Kolo Kolo, Univerzidad da Čile, Univerzidad Katolika... Nema prvenstvenog kola, a da se u Santjago ne igra bar jedan gradski derbi. Pored tri pomenuta tima tu su i Audaks Italiano, Palestino i Union Espanjola. Jedan zanimljiv podatak, nijedan od ovih klubova nema stadion manjeg kapaciteta od 12 hiljada gledalaca.

3. BEOGRAD (SRBIJA) 5 OD UKUPNO 16 KLUBOVA (31%)

Neki bi rekli da je sada zlatno, kako je bilo do pre par godina kada su tu još bili Bežanija, Voždovac, Hajduk sa Liona, Čukarički, Zvezdara, Obilić, Zemun, Radnički Novi Beograd... Danas Beograd ima pet Superligaša (u stvari prvoligaša, ali ovim tepanjem neko sebi i njima podiže imidž) što je najmanje u poslednjih nekoliko godina. Pored večitih rivala Crvene zvezde i Partizana, tu su i OFK Beograd, Rad i BSK Borča. Međutim,malo je falilo pa da ih bude još više. Da je Čukarički lane izborio opstanak, a da BASK nije prodao ulazak u elitu, danas bi imali sedam BG superligaša.

4. ALŽIR (ALŽIR) 5 OD UKUPNO 16 KLUBOVA (31%)

U Alžiru je identična situacija kao u Srbiji. Od 16 klubova u najjačem takmičenju, njih šest je iz istoimene prestonice. Najpopularniji je Muludija Alžir, sedam puta šampion države i jednom osvajač afričke Lige šampiona. Osnovan je  1970. i ujedno je najstariji klub u Alžiru. Posle njega, po popularnosti u prestonici ide Beluizdad. Pored ova dva kluba, danas prvu lig igraju i USM Alžir, USM El Araš i Husein Der.

5. BUNEOS AJRES (ARGENTINA) 5 OD UKUPNO 20 KLUBOVA (25%)

Buneos Ajres je bez premca centar fudbalske Argentine. Najpopularniji klubovi poput Boke Juniors, River Plate, Veleza ili San Lorenca su iz najvećeg i glavnog argentinskog grada. Da nije bilo senzacionalnog ispadanja Rivera u drugu ligu, Buenos Ajres bi danas imao šest prvoligaša. Boka Juniors je naravno najpoznatija i najpopularnija, a gradske derbije igra protiv Argentinos Juniorsa, Ol Bojsa, kao i Veleza i San Lorenca, koje neki i ne smatraju prestoničkim klubovima jer su smešteni u udaljenim predgrađima. Aveljaneda je već odavno tretirana od lokalnog stanovništva kao grad za sebe pa njene Independiente i Rasing ne računamo kao prestoničke klubove.

6. LONDON (ENGLESKA) 5 OD UKUPNO 20 KLUBOVA (25%)

Jedina prestonica u jačim evropskim ligama koja može da se pohvali sa pet prvoligaša je London. Iz grada na Temzi u Premijer ligi igraju Arsenal, Totenhem, Čelsi, Fulam i novopromovisani KPR. Najveće rivalstvo vlada između klubova iz Severnog Londona: Arsenala i Totenhema, ali ništa manje nije vatreno ni kada neki od ovih klubova igra protiv Čelsija. Ima London i tri drugoligaša: Vest Hem, Milvol i Kristal Palas. Vest Hem je najboljem putu da se vrati u elitu, a zanimljivo je da je reč o klubu koji je više dao engleskom fudbalu od Čelsija ili Arsenala. U Vest Hemu su ponikli Džeh Harst, Bobi Mur, Alan Devonšir, Marvin Piters, Toni Koti, Pol Ins, Frenk Lampard, Rio Ferdinand, Džo Kol, Glen Džonson, Majkl Kerik...

(Telegraf.rs / A.G.)