Ovo su najgori prvi pikovi u istoriji NBA (FOTO) (VIDEO)

Kada dolazite u NBA ligu kao prvi pik sa drafta jednostavno morate da znate da vi niste isti kao ostali igrači koji su odabrani iza vas na draftu.

Od prvih pikova se uvek mnogo očekuje, pritisak na njima je ogroman, jer se traži od njih da u najjačoj ligi na svetu pokažu sve ono što su pokazivali tokom srednje skole, koledža, kao i na treninzima koji prethode samom draftu. Jednostavno, za njih se  misli da su mađioničari.

Kada se pogleda istorija NBA drafta, mnogo je više bilo prvih pikova koji su očekivanja i opravdali, a neki i nadmašili. Ipak, u proteklih 47 godina, koliko se održava draft, među onima koji su birani sa prve pozicije bilo je i dosta promašaja i onih koji su čini se zalutali u NBA ligu.

Po svoj prilici  novi koji bi mogao da uđe u ekskluzivnu grupu prvih pikova koji su podbacili je Entoni Benet koji je bio prvoplasirani na draftu 2013, a njegov očajan start profesionalne košarkaške karijere je povod za priču o najgorim prvim pikovima sa drafta u istoriji najjače košarkaške lige na svetu.

1. Entoni Benet (2013)

Mladi Kanađanin je krajem juna ove godine, izabran kao prvi pik na draftu od strane Klivlend Kavalirsa i na taj način je postao prvi košarkaš iz zemlje javorovog lista koji je izabran u NBA sa te pozicije. Među profesionalce je došao pod oreolom najboljeg igrača NCAA lige za prethodnu sezonu i kao član najbolje petorke .

Međutim, početak profesionalne karijere, bar u dosadašnjim utakmicama nimalo ne nagoveštava da će biti uspešna za njega kao na koledzu. Podaci da je na sedam utakmica pogodio samo jednom iz igre iz 21 pokušaja (jednu trojku), a da je ukupno dao samo pet poena nisu nikako za pohvali za nekoga ko je bio prvi pik na draftu i ko igra prosečno 11 minuta po meču.

Navijači su već izgubili strpljenje, a izgleda i trener Klivlenda jer poslednje dve utakmice Benet je presedeo na klupi, a u medijima se već šuška kako bi uskoro mogao da bude trejdovan u neki drugi tim.

Zašto je očajno započeo karijeru u profesionalnoj ligi, mnogi košarkaški stručnjaci u Americi navode nekoliko razloga: tek treba da se adaptira sa koledž košarke na NBA, neki ga opravdavaju operacijom ramena koju je imao pre drafta, pa se još nije dovoljno oporavio, a mozda je jednostavno obruč u NBA manji od onog na koledžu.

2. Greg Oden (2007)

Oden je u NBA stigao sa Ohajo stejt koledza gde je prosečno beležio 15,7 poena , 9,6 skokova i 3,3 blokade po utakmici. Vođeni njegovom sjajnom statistikom sa koledza, izabrali su ga Portland Trejlblejzersi, ali su veoma brzo zažalili zbog toga, jer nisu znali za njegovu sklonost povredama. On je zbog komplikovanih operacija propustio celu debitantsku , kao i i prethodnu sezonu.

Do današnjeg dana, ovaj centar je odigrao ukupno samo 82 utakmice u NBA, na kojima je postizao prosečno 9,4 poena i imao 7,3 skoka. A koliku su glupost Blejzersi napravili kada su izabrali Odena na draftu, pokazuje to da je drugi pik te godine bio Kevin Durant koji je u ovom trenutku mozda i najbolji košarkaš u NBA ligi, a već je tri puta bio najbolji strelac cele lige.

3. Kvame Braun (2001)

Još jedan centar na ovoj listi. Braun je u NBA došao kao čovek koji može sve, da poentira, skače, blokira, asistira... Stoga nije ni čudo što su ga odmah izabrali Vašington Vizardsi, jer im je trebao neko u reketu koji će njihov tim učiniti konkurentnijim u ligi, ali on to nije učinio. Trpeli su ga u Vašingtonu čak četiri godine, čekali da sazri, mislili da će se promeniti, ali uzalud.

Samo je tokom treće sezone u Vizardsima pokazao da ima talenta, kada je beležio nešto više od deset poena po utakmici i imao sedam skokova, ali veoma brzo je ponovo pao ispod proseka, pa je trejdovan u Lejkerse. U dosadašnjoj karijeri igrao je za pet timova, a trenutno nastupa za Filadelfiju. Podatak da su posle njega 2001. godine izabrani Po Gasol, Džejson Ričardson i Gilbert Arinas samo pokazuje koliki je promašaj bio Braun.

4.  Majkl Olovokendi (1998)

Popularni Kendi men nikada nije pokazao i dokazao svoj talenat. Mnogi poznavaoci NBA kažu da je na parketu delovao izgubljeno, jedino u čemu je bio dobar su bile blokade i to je to. A kada se pogledaju njegovi parametri sa koledža Pacifik gde je postizao je prosečno 22 poena po utakmici i imao 11 skokova, mnogi su mislili da je ovo budući član kuće slavnih.

Olovokendi je već u 31. godini  završio profesionalnu karijeru sa prosekom od 8,3 poena po meču. Te godine su iza njega na draftu završili Dirk Novicki, Vins Karter i Pol Pirs, a oni će sigurno postati članovi kuće slavnih u Springfildu.

5. Džo Smit (1995)

Džo Smit je bio zvezda univerziteta u Merilendu gde je beležio 20, 2 poena i 10 skokova po meču, a izabrao ga je Golden stejt. Smit ne spada u totalne promašaje drafta, ali jeste svakako postigao mnogo manje u NBA karijeri nego što mu se predskazivalo, a najviše će ostati upamćen po broju timova koje je promenio nego po učinku na parketu. U 16-godišnjoj karijeri nastupao je za čak dvanaest timova.

Ono po čemu će ostati memorisan u glavu svakog ljubitelja NBA jeste da je on razlog zašto su Minesota Timbervulfsi tako loši u poslednjih deset sezona. Naime, "Vukovi" su 2000. godine ponudili Smitu veoma unosan ugovor, ako potpiše za njih ispod tržišne cene. Na taj način način bi oslobodili prostor u "seleri kepu" da potpišu nekog od top slobodnih agenata. Međutim to je saznalo rukovodstvo NBA lige i Minesota je surovo kažnjena sa 3,5 milijardi dolara i trogodišnjom suspenzijom da bira pikove u prvoj rundi drafta.

6. Pervis Elison (1989)

Od košarkaša čiji je nadimak bio "Nikad nervozni" očekivalo se da svom budućem timu donosi pobede u poslednjim trenucima meča, a sa time i titule, međutim Elison to nikada nije uradio. Sa univerzitetom Luizvil osvojio je nacionalni šampionat i kao prvi pik na draftu došao je u Sakramento, ali njegova karijera u glavnom gradu Kalifornije je bila kratka. Zbog povrede je odigrao samo 34 utakmice za Kingse pre nego što je draftovan u Vašington.

U Vašingtonu je Elison čak odigrao dve sasvim slolidne sezone, ali njegova reputacija da više vremena provodi kod lekara i u bolničkoj sobi nego na parketu koštala ga je šanse da ostavi veći pečat u košarci. Elison je samo jednom u sezoni uspeo da odigra 70 utakmica. Spisak onih koji su ostavili veći trag od njega, a bili na lošijoj poziciji te godine je poduži, ali pomenimo samo Tima Hardaveja, Šona Kempa i našeg Vlada Divca.

7. Kent Benson (1977)

Prvi košarkaš bele puti na ovoj listi. Kada se pogleda broj Bensonovih dabl-dabl ostvarenja tokom koledž karijere, prosto je neverovatno kako je tako bio loš u NBA. Milvoki ga je izabrao sa prve pozicije, a u svojoj ruki sezoni Benson je postizao ispodprosečnih 7,7 poena i 4,3 skoka za 18 minuta po utakmici.

Samo je u Detroitu odigrao dve solidne sezone, ali je karijeru ipak završio kao jedno od većih razočarenja sa prosečno 9 poena po meču. A ono po čemu će biti upamćen jeste sukob sa čuvenim Karimom Abdulom Džabarom na svojoj debitantskoj utakmici. Tada ga je posle samo dva minuta od početka utakmice,  Džabar nokautirao i slomio mu vilicu. A koliko ga je legenda Lejkersa jako udarila pokazuje i činjenica da je prilikom udarca slomio ruku.

8. LaRu Martin (1972)

Još jedan promašaj Portlanda, a mnogi ga smatraju možda i najgorim prvim pikom ikada (možda ga prestigne Benet). Od Martina se očekivalo da postane dominantan centar u NBA koji će zajedno sa slavnim Karimom Abdulom Džabarom, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, vladati u NBA.

Ipak, on gotovo da ništa nije ni uradio, a profesionalnu karijeru je završio posle samo četiri godine u NBA. A koliki je bio maler pokazuje i to da su sezonu pošto se on penzionisao Trejlblejzersi osvojili ligu. Intersantno je da su te godine, posle njega izabrani Bob MekAdu i Džulijus Irving, članovi košarkaške kuće slavnih u Sprinfildu.

9.   Bil MekGil (1962)

Košarkaš za koga se mislilo da bi mogao da bude odgovor čuvenom Viltu Čemberlenu koji je tada nstupao za Filadelfiju, barem su tako mislili u Čikagu, ali vraga. MekGil koji je tokom koledž karijere postizao prosečno 38,8 poena po utakmici u najjačoj ligi nije pokazao ništa.

U NBA je igrao samo tri sezone, zatim je napravio trogodišnju pauzu da bi se vratio u ABA ligu i odigrao još dve sezone pre nego se penzionisao. Tokom kratkog boravka u NBA postizao je prosečno 10, 4 poena po meču i imao 4,4 skoka, što je za jednog centra mizeran učinak.

10. Mark Vorkmen (1952)

S obzirom da mu je profesionalna karijera trajala samo dve godine nije ni čudo što je Mark Vorkmen završio na ovoj listi. Jednu seyonu je igrao za Milvoki, a jednu za Baltimor i to je to. Možda bi učinio nešto više da se zadržao duže, ali njegov učinak sa manje od pet poena po utakmici, ne pokazuje da bi mogao da napravi nešto više.

11. Endi Tonković (1947)

I evo poslednjeg na ovoj listi. Tonković, koji očigledno ima neko poreklo sa ovih naših prostora, izabran je kao prvi pik na drugom draftu koji se održao u istoriji i to u vreme kada se NBA zvala Košarkaška Asocijacija Amerike (BAA). U timu koji ga je izabrao, Providens Stimrolersima, odigrao je samo jednu sezonu.

Njegova jedina sezona kao profesionalca nije za pamćenje ni po čemu, osim da mu je to bila prva i poslednja. Prosek od 2, 9 poena tokom 17 odigranih utakmica kupio mu je kartu u jednom pravcu. A činjenicu da je on jedan od najgorih pikova u istoriji potkrepljuje i to da je izabran ispred Dolfa Šejsa, jednog od najboljih skakača u istoriji košarke.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

(Telegraf.rs/U.M.)