Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Vojkan
Kada bi pisac ovakvog predloga malo više poznavao istoriju onda bi mu bilo jasno zašto se značajnim ljudima, u principu, ne dodeljuju imena ulica za života. Koliko samo ima znamenitih ljudi u istoriji koji su bili slavljeni za života a zaboravljeni posle, kao i onih koji su postali slavni i čija su dela postala skupa (na primer impresionisti) tek posle smrti. Imena ulica nisu novinski naslovi, danas jedna stranka a sutra druga. Životom drugih ljudi upravljaju, ili na njega značajno utiču "kratkovidi" ljudi koji misle da svet počinje od njih. Značaj i ugled jedne generacije procenjuju tek neke naredne generacije.Tek kada se nečiji život završi može se govoriti o njegovom mestu u istoriji i da li nekoj ulici treba dati njegovo ime ili je dovoljan natpis na porodičnoj grobnici.
S
Ja bih i ovo vremensko ograničenje povećao bar deset puta, na 30 godina, mada je bolje 50, da ljudi mogu sa distance i objektivno da ocene nečiji uticaj, i da se ne ponavlja scenario poput onog sa Đinđićem, koji je u naletu idolopoklonstva od strane njegovih stranačkih kolega, dobio više ulica od najčuvenijih srpskih generala, umetnika, državnika, zaslužnih stranih državljana i sl.
Stefan Marinkovic
Treba. Dati nsziv ulice po postenom i itmenom zasluznom