TELEGRAF ISTRAŽUJE: U Srbiji samo preminuli mogu da dobiju trg ili ulicu
"Sportisti su ponos nacije, oni su najbolji ambasadori zemlje u svetu"... Koliko ste samo puta čuli ove izjave kada nas naše atlete obraduju medaljama s velikih takmičenja?
Zanimljivo je, međutim, da Srbija svojim sportistima na pravi način, ako izuzmemo onaj deo o sportskim penzijama, može da se oduži tek tri godine posle njihove smrti. To je u suprotnosti sa, recimo, praksom koju imaju Englezi.
Britanci sportskim herojima prave biste, imenuju ulice i trgove, a jedan od dokaz za to je trener Mančester junajteda Aleks Ferguson, koji je nedavno dobio ulicu.
U Britaniji počast ne odaju samo svojim državljanima, pa su stanice u londonskom metrou nedavno dobile naziv po srpskim fudbalerima Nemanji Vidiću i Branislavu Ivanoviću.
U Beogradu inicijativu za imenovanje ulica i trgova po uspešnim sportistima može da pokrene pojedinac, udruženje, grupa građana, opština...
- Najvažnija je biografija sportiste, uspesi koje je postigao u karijeri, na osnovu čega se procenjuje da li neka ulica u gradu treba da nosi njegov naziv - kaže za Telegraf predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova Slobodan Stanimirović.
Ovakve inicijative u Srbiji uglavnom se pokreću za osobe koje više nisu među živima, i to tek tri godine posle smrti.
- Pravila nisu striktna, pa je tako pokojni patrijarh srpski gospodin Pavle neposredno po upokojenju dobio ulicu u Beogradu. Takođe, u izuzetnim slučajevima ulice i trgovi mogu dobiti naziv i živih ljudi ukoliko se proceni da to i zaslužuju. Međutim, ne može da takav način postane praksa - isiče Stanimirović.
Međutim, niko iz sportskih saveza nije uputio zahtev ovog tipa komisiji na razmatranje, jer se njihova briga o sportistima završava po okončanju njihovih karijera. Dok se slave uspesi svi su uz sportiste, a posle padnu u drugi plan!
U košarkaškom savezu Srbije nisu upoznati s procedurom neophodnom za pokretanje ove inicijative, ali podržavaju ovakve akcije.
- Radivoj Korać ima svoju ulicu i čuveno "ćoše". U poslednje vreme nismo uputili zahtev komisiji koja se bavi ovim pitanjem, a bilo bi jako lepo da neki košarkaši dobiju svoje ulice i trgove - kaže za Telegraf generalni sekretar KSS Andrija Kleut.
Legendarni napadač Partizana Dragan Mance, koji je poginuo 1985. godine, pre nekoliko godina je dobio ulicu kod stadiona Partizana. Ipak, i dalje je malo sportista koji su dobili adekvatnu pažnju u samom Beogradu.
Šta vi mislite o ovome, da li su srpski sportisti zaslužili da neki trg, ulica ili park ponesu njihovo ime još za života?
U komentarima ispod teksta ostavite predlog ko bi po vama trebalo da se nađe u ovom društvu.
Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!
(P. Milinković)
Video: Trener Partizana poljubio ikonu posle teške pobede
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Neki
Jednostavno ziv covek moze u svakom trenutku da pobudali i nekim svojim delom da sroza ugled.
Podelite komentar
Stefan Marinkovic
Treba. Dati nsziv ulice po postenom i itmenom zasluznom
Podelite komentar
S
Ja bih i ovo vremensko ograničenje povećao bar deset puta, na 30 godina, mada je bolje 50, da ljudi mogu sa distance i objektivno da ocene nečiji uticaj, i da se ne ponavlja scenario poput onog sa Đinđićem, koji je u naletu idolopoklonstva od strane njegovih stranačkih kolega, dobio više ulica od najčuvenijih srpskih generala, umetnika, državnika, zaslužnih stranih državljana i sl.
Podelite komentar