ON JE SRPSKI HEROJ: Marko bez jedne ruke obara plivačke rekorde! (FOTO)

Ništa nije nemoguće ako čovek nešto želi i ima jaku volju. To je dokazao i Marko Vujić(25) iz Prokuplja, koji je kao petogodišnjak ostao bez ruke, a sada je jedan od tri najbolja srpska plivača sa invaliditetom!

TITULA NA MITINGU U RIJECI

Poslednji njegov uspeh je prvo mesto na 50 metara leptir i drugo mesto na 50 metara prsno, koje je otplivao na Međunarodnom mitingu u Rijeci, takmičenju koje je održano u plivanju za osobe sa invaliditetom!

Ovom prilikom oborio je svoje rekorde, jer je za delfin prijavljen na 45 sekudi, a plivao je 41, 16 sekundi, a za prsno je prijavljen na 51 sekundu, a plivao je 44, 99 sekundi!

- Pre samog učešća dva puta sam se zagrevao u drugom bazenu i za prsno mi je oba puta vreme bilo 51 sekunda.

- Onda je počela trka, skoncentrisao sam se i svu snagu usmerio na tih 50 metara i postigao za mene neverovatno vreme od 44, 99 sekundi. Za mene je ovaj rezultat veliki motiv da nastavim dalje - kaže Marko koji je preko javnih radova trenutno na par meseci angažovan u prokupačkom Centru za rad.

DIPLOMIRANI EKONOMISTA NA BIROU RADA

Ovaj skromni mladić član je Plivačkog akademskog kluba „Delfin“ u Nišu za osobe sa invaliditetom i ponos Prokuplja.

Iako nezaposlen i kao diplomirani ekonomista jedini na prokupačkoj evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja invalid sa sedmim stepenom, plivanje je počeo da trenira u maju ove godine.

- Sve je bilo sasvim slučajno. Sedeo sam u jednom niškom kafiću, kada mi je prišao šef stručnog štaba kluba prof. Miljan Perović i pitao me da li želim da treniram plivanje.

-Pristao sam i tako je sve počelo. Ubrzo sam shvatio da sam rođen za ovaj sport i da je velika šteta što ranije nisam počeo - kaže Marko, koji kada govori o svom invaliditetu ne smatra da je to prepreka normalnom životu.

ŽAL ZBOG KOŠARKE, NAJVEĆE LJUBAVI

- Važna je samo volja i snaga, ostalo se sve može postići. Kada mi je nesrećnim slučajem u petoj godini dan posle rođendana, struja spržila ruku, svi su mislili da neću preživeti. Prošle su godine, sa porodicom i prijateljima sam se borio i stigao dovde.

- Čovek treba samo da prihvati činjenice i da pozitivno gleda na svet i život- priseća se Marko, koji dodaje da nikada nije imao neprijatnosti zbog invaliditeta i jedino za čime žali je to što ne može da trenira košarku koja mu je ljubav od malena.

HOĆE U RIO NA OI, ALI I DA NAĐE ZAPOSLENJE

On priznaje da mu često ponestane snage i da tada natera sebe da nastavi dalje.

- Lako je odustati, ali mislim da je u prirodi čoveka da se bori i ta borba zapravo čini čoveka živim.

- Sada mi je cilj da dođem do Rija, ali i da konačno nađem stalno zaposlenje, ne zbog toga što sam invalid, već što želim da radim ono za šta sam se školovao - zaključuje naš sagovornik koji pun optimizma gleda na svet i svoj položaj u njemu.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

(B. R)