NASILJE NA TRIBINAMA: Šta je za četiri godine postignuto pooštravanjem kazni?
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
kalča 007
Od 16 klubova nađoste za primer sliku Meraklija iz Niša iako su oni ogledalo kako se navija za voljeni klub.Bravo!
Boban
E prijatelju, svaka ti je na mestu. slazem se
Cudanov Mladen
Ako kriminalce i siledžije zovemo navijači, oni i dalje ostaju kriminalci i siledžije. Mi samo unosimo zabunu u komunikaciju. Možemo ih naravno zvati „nasilnici“ ili „osobe sa kriminalnim dosijeom“, ako to više priliči novinarskom stilu, ali nikako i navijači. Navijači vole svoj klub, prate njegove rezultate, o njemu znaju mnogo više nego što im u životu treba i generalno posvećuju znatno više pažnje tome od nas nenavijača. Navijači mogu iznervirati svoju porodicu tako što će propustiti porodične obaveze zbog utakmice, ono malo kulturnih tako što će nepristojno glasno pratiti utakmicu, Rušku Jakić tako što će skandalozno bez ukusa složiti boje odeće i navijačkog šala, nas koji se vraćamo sa posla tako što će napraviti gužvu na Autokomandi, navijače protivničkih klubova tako što će bez argumenata tvrditi da je njihov klub A bolji od protivničkog kluba B (ili od svih drugih klubova na svetu). Ne i više od toga. Ako raspravu dovedu na fizički nivo, ulaze u sivu zonu jer to što su siledžije postaje važnije od toga što su navijači. A kamoli ako urade nešto gore, što ih definiše mnogo više od toga što se maskiraju kao navijači i sebe tako nazivaju. Jer čak i ako rep psa maskiramo u nogu i svi ga zovemo „noga“, on će ipak i dalje ostati rep. I stoga molim da stvari zovemo pravim imenom, jer ako nekoga ko je udarao drugo ljudsko biće palicom, bakljom ili mačetom, dilovao drogu ili iznuđivao novac zovemo navijačem moramo smisliti novu reč za prave navijače. Verovatno neki od ovih prvih imaju i akvarijum ili štap za pecanje u kući, ali ih u novinskim člancima ne zovu „akvaristi“ ili „pecaroši“ jer je to nebitno u svetlu dela o kojima piše novinski članak. Imam dva sina, nadam se biće još dece. Neću se oduševiti, ali ni mnogo razočarati ako mi deca budu navijači. Učiniću sve što mogu da ne budu siledžije i kriminalci. Za početak, poslaću ovaj apel da rep više ne zovemo noga i tako onemogućimo siledžijama i kriminalcima da skrivaju deo svoje sramote iza naziva „navijači“.