ANDRIJA ŽIVKOVIĆ GOST TELEGRAFA: Ovaj mali je pravo fudbalsko čudo! (VIDEO) (FOTO)

Fudbaler Partizana, novi miljenik "grobara", najbolji strelac ekipe iz Humske na startu Jelen Superlige, igrač sa brojem 17 na crno-belom dresu, mladi reprezentativac Srbije, 17-godišnji Andrija Živković bio je gost redakcije Telegrafa.

O klubu u kojem je napravio prve fudbalske korake, snovima koje je imao pred početak sezone, cimerima na pripremama, prijateljstvu sa Danilom Pantićem, šansama Partizana da osvoji sedmu uzastopnu titulu, kapitenu Saši Iliću... razgovarali smo sa mladim fudbalerom!

Upoznajte ga malo bliže...

 Jedan, dva, tri gola u tri meča. Je l' moglo bolje da počne stasavanje u prvom timu Partizana?

- Mojim igrama sam prezadovoljan, nisam mogao da poželim bolji početak. Ipak, moram da nastavim da radim jako, da se dokazujem i nadam se da će se i golovi nizati.

 Pre "crno-belih", na početku fudbala, ni Radnički ni Sinđa, nego?

- Sa tri godine sam krenuo da treniram u klubu Car Konstantin, koji se inače nalazi preko puta moje kuće u Nišu. Kasnije sam igrao u privatnoj školi fudbala "Nacional", a moja generacija je bila prva u takmičenju sa dve godine starijim igračima. Na 80 utakmica zabeležili smo samo jedan remi i sve ostalo pobede!

Šta si sebi poželeo pred početak ovogodišnje fudbalskog šampionata Srbije?

- Pre svega mi je bio san da potpišem ugovor sa Partizanom, klubom za koji navijam od malena. Razmišljao sam o prvom golu u crno-belom dresu za seniorski tim i, naravno, poželeo da budem strelac na derbiju protiv Crvene zvezde!

- U prvenstvu ekipa je dobro krenula, nakratko smo ispustili prvo mesto, ali smo se protiv Rada i Slobode vratili na lidersku poziciju koju Partizan i zaslužuje! Međutim, ostaje veliki žal što smo prerano ispali iz Evrope, jer je to bila odlična prilika za dokazivanje i sticanje iskustva celog tima, a naročito nas mlađih igrača.

Koliko je veštačka trava mogla da bude otežavajući faktor u revanš meču sa Tunom? Tebi kao da jedinom nije smetala promena podloge?

- Apsolutno je svejedno, važno mi je da igram fudbal! Nije kriva trava za poraz od Tuna, već mi sami, jer nismo ispoštovali dogovor iz svlačionice.

Kako su te prihvatili stariji igrači u ekipi i sa kim si bio cimer na pripremama?

- Sa svim saigračima se odlično družim. Na poslednjim pripremama u sobi sam bio s Obradovićem, kojeg inače zovem "ćale", s obzirom na to da je duplo stariji od mene. Kada su me roditelji zvali, dok smo bili na pripremama, upravo su me pitali sa kim delim sobu, na šta sam ja rekao - "sa ćaletom". U prvom momentu su bili zbunjeni, a kada sam im objasnio, počeli su da se smeju.

- Inače u svim mlađim selekcijama cimer mi je bio Danilo Pantić.

 Koliko već činiš tandem sa Pantićem? Očekuješ li Pantića uskoro da ti se pridruži u prvom timu Partizana?

- Danilo je sjajan fudbaler. Igrali smo zajedno još na kampovima u Kladovu i Đerdapu kada smo imali 10 godina. Potom je on prvi došao u Partizan, a ja sam odmah posle njega i od tada smo nerazdvojni. Toliko se dobro poznajemo da bismo mogli gotovo vezanih očiju da igramo zajedno i nadam se da će se uskoro sve oko potpisivanja njegovog ugovora uspešno završiti.

 Da li ti je Saša Ilić pričao o njegovom debiju 1996. godine za Partizan?

- Kapiten Sale je fudbalski majstor, ali pre svega učitelj i dobar čovek. Uvek se trudim da naučim nešto od njega. Jednom mi je samo rekao da je on debitovao za Partizan iste godine kada sam ja rođen.

Posle odličnih igara u Partizanu selektor Siniša Mihajlović te je pozvao za meč sa Velsom, ali zbog tehničkih stvari nisi mogao da debituješ. Biće prilike uskoro?

- Problem je bio oko dobijanja vize, a to je drugi put da nisam mogao da igram za A selekciju i nadam se da će biti treća sreća. Ipak, selektor mlade reprezentacije Radovan Ćurčić me je pozvao da igram za tu selekciju, što je, takođe, velika čast, a verujem da ću uskoro debitovati i za seniorsku reprezentaciju.

Imaš 17 godina, da li je to razlog što taj broj nosiš na dresu?

- Broj nema veze sa mojim godinama. Kada su mi ljudi iz Partizana ponudili da potpišem ugovor, to je bilo na dan kada je i mom ocu rođendan, 17. avgusta, pa sam zato izabrao da taj broj nosim na leđima. Ipak, nije bitno koji broj mi piše na dresu, jer ne igraju cifre...

Koliko ti prija popularnost i kome si poklonio prvi dres, koji će s obzirom na tvoje odlične igre biti sve traženiji?

- Sve je jako interesantno i zabavno. Prvi dres sam poklonio ocu posle utakmice sa Novim Pazarom prošle sezone kada sam debitovao za Partizan. Ove sezone posle meča sa Radom dres je dobio i moj najbolji drugar Ivan Jović, koji je sa mojom sestrom, roditeljima i drugaricom gledao utakmicu.

Koju od najjačih liga Evrope najviše pratiš, koji ti je omiljeni tim i igrač?

- Špansku ligu i Barselonu najviše volim da gledam, a jednog dana bih voleo da igram na "Nou kampu". Čak i dok sa društvom igram igricu "Pro Evolution Soccer", najčešće biram Barsu. Omiljeni igrač mi je Mesi, koji je bez premca najbolji fudbaler na svetu.

S obzirom na to da najtalentovaniji fudbaleri napuštaju srpske klubove već posle jedne sezone, što dokazuju i poslednji odlasci Lazara Markovića i Aleksandra Mitrovića, koliko dugo bi voleo da nosiš crno-beli dres i šta bi želeo da ostvariš?

- Hoću da osvojim duplu krunu sa Partizanom i plasiram se u Ligu šampiona! Na taj način ostavio bih trag u crno-belom dresu, a posle ću, nadam se, krenuti dalje.

Po završetku razgovora, uverili smo se u fudbalske kvalitete mladog Andrije. Takmičenje u šutiranju penala. Pogledajte...

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.Sport!

(Petar Milinković)