Umalo ostao bez ruke i noge u Avganistanu, sad skuplja loptice na US openu! (VIDEO)

Posle ranjavanja u ruku i nogu tokom rata u Avganistanu, Anđelo Anderson nije mogao da pretpostavi da će biti na terenima "Flešing Medouza".

Posle tri godine oporavka i stotina terapija, Anderson će imati priliku da dodaje loptice igračima koji će se boriti za trofej US opena. I to uz pomoć, titanijumske šipke, od kolena do kuka, a ista mu je postavljeno u ruci. Pored mreže neće moći da kleči, jer ne može da savije nogu više od 45 stepeni.

Osim što je stariji od ostalih sakupljača (ima 24 godine), Anđela će razlikovati i vidni ožiljci na telu.

Na nozi ima istetoviran datum ranjavanja ispisan rimskim brojevima, a na ruci potpis hirurga koji mu je omogućio da ponovo trči i baca.

Anderson, inače, nije mnogo pratio tenis pre nego što su ga organizatori pozvali, isto kao i prošle godine Rajana Mekintoša, koji je u Avganistanu ostao bez noge.

Kao mlad igrao je košarku i bavio se atletikom u Atlanti, i nikad nije pomislio na karijeru u vojsci. Ali nekoliko meseci posle maturiranja, 2007. godine, upoznao je jednog vojnika preko prijatelja, koji mu je rekao da u marincima postoji mogućnost da uči o medicini. Zato se i prijavio.

Radio je na infektivnoj vojnoj klinici  u Portsmutu, a u decembru 2009. godine, odlazi u Avganistan u kom je besneo rat, a gde je trebalo da zbrinjava ranjenike. Godinu dana kasnije, tačnije 2. jula 2010, on je bio taj za čiji su se život borili.

Anderson je razgovarao sa lokalnim meštanima, a potom je usledila pucnjava. Pao je na zemlju, pokušao da skloni svoju opremu, ali nije bilo moguće, jer nije mogao da pomeri ruku. Samo je ležao mirno da ne bi privukao pažnju i još metaka. I tako pola sata. Gubio je krv, ali ne i svest.

- Plakao sam i poludeo u istom trenutku. Govorio sam sa Bogom, Isusom, svima odjednom. A jedino što sam mogao je da čekam - rekao je Anderson, a kada ga je jedan od marinaca našao kako leži, rekao mu je:

- Šefe, ustaj, prekini da se zezaš.

- Ne verujem da mogu da stojim - odgovorio je Anderson, dok je gubio mnogo krvi i čekao helikopter. Kasnije je prebačen u Nemačku, a kada se probudio, video je velike promene na svom telu. Odatle je transportovan nazad u SAD, u bolnicu gde je nekada radio. Tokom perioda rehabilitacije, bio je okružen porodicom i prijateljima, a njemu je najteže bilo što je morao da bude strpljiv.

Tek posle četiri meseca mogao je da bar na kratko hoda. Posle operacije u januaru 2011. godine, sve je postajalo bolje za Anđela.

U međuvremenu, čuo je za "Ratničke igre", takmičenje za povređene vojnike. Učestvovao je u atletskoj trci, i privukao organizatore US opena.

Anđelo se nada da će jednog dana moći da radi kao fizikalni terapeut sa povređenim vojnicima. Sada podučava marince osnovama medicinske pomoći u Severnoj Karolini, a njegov komandir je bio srećan da ga pusti na nekoliko dana u Njujork.

(B.M.)