Čair - novi hram srpskog sporta!

Ako je završnica Kupa Radivoja Koraća nešto pokazala, onda je to da je dvorana Čair - postala hram srpskog sporta! Nišlije su se dokazale kao najsportskija publika u Evropi. Grad koji je bukvalno gladan sporta je napravio spektakl od ne baš toliko atraktivnog takmičenja kao što je Kup Srbije u košarci.

Ne samo da su tribine bile pune u finalnom meču, već je i tokom četvrtfinala i polufinala zabeležena poseta, koju verovatno niko u Srbiji ne bi ostvario. Neki košarkaši manjih klubova poput dva Radnička (Crveni Krst i FMP) ili Mega Vizure su imali priliku da igraju pred nekoliko hiljada ljudi, prvi put u karijerama.

Svaka čast punom Pioniru u Evroligi, odbojkaškoj publici u Spensu, kapa dole i pred navijačima Zvezde na fudbalskim utakmicama. I to je sve što se tiče fanatične podrške sportistima u Srbiji. E, pa, sa Čairom i Nišom nije takva situacija.

Led su prvi probili rukometaši pre par godina. U to vreme kada su bili etiketirani kao "gubitnici" i kada u Beogradu niko nije želeo da ih gleda, postali su miljenici Niša. Sve svoje mečeve su igrali u gradu na Nišavi. Kako su oni rasli kao ekipa i podizali kvalitet igara i rezultata, tako je i Čair postajao sve manje prijatna destinacije za gostujuće ekipe. Uostalom, ko se ne seća spektakularnih mečeva sa Makedonijom, Češkom ili Bosnom i Hercegovinom kada je Čair "goreo"? U to vreme, za sličan događaj od Beograđana i Vojvođana se moglo očekivati tek oko 1.000-2.000 posetilaca.

- Niš i njegova publika su stvarno vrhunac što se tiče podrške koju neki sportsita ili kolektiv mogu da dobiju. Neizmerno smo im zahvalni za sve što su učinili za nas. Sigurno je da je i njihova podrška doprinela našim uspesima. Javna je tajna da i reprezentativci najviše vole da igraju u Čairu. Zbog pravila EHF i nekih viših interesa, nismo mogli da u Čairu igramo grupnu fazu Evropskog prvenstva, iako je to Niš zaslužio. Još jednom im se zahvaljujemo na gostoprimstvu koje nam pružaju. Naši rukometaši su tamo idoli. Nišlije nas drže kao malo vode na dlanu, a veliki broj njihovih navijača "Meraklija" je dolazio i u Beograd tokom prethodnog EP - kaže za Telegraf selektor rukometne reprezentacije Veselin Vuković.

I na nedavnom meču Dejvis Kupa između Srbije i Švedske, Nišlije su položile ispit. U našoj reprezenaciji nisu krili oduševljenje pozitivnom atmosferom u Nišu.

- Bez da se neko naljuti, ali publika u Nišu je bez premca u Srbiji. Verujte da cela reprezntacija ovako misli. Nišlije i ljudi koji su dolazili u Niš su čista desetka! Mi smo i ranije želeli da igramo dole, ali to se tek sad ostvarilo. Iskreno, u Beogradu je na nekim mečevima reprezentacije vladala pozorišna atmosfera. Ni u Novom Sadu nije bilo puno bolje. I tamo je bila tišina. Ne poredim tenis sa košarkom ili rukometom, ali definitivno je da reprezntaciji nedostaje već podrška. Mi smo se oduševili podrškom Nišlija protiv Švedske. Pozitivno smo bili šokirani činjenicom da poznaju tenis, da navijaju sjajno, da osećaju kada nam je potreban vetar u leđa, ali da to rade na kulturan način i bez ikakvih provokacija - u dahu kaže strateg Dejvis Kup reprezentacije Bogdan Obradović.

On dodaje da je selidba u Niš bila ideja celog saveza i reprezentacije.

- Svi smo se složili oko toga. I Novak Đoković je rekao da reprezentacija mora da zađe više u unutrašnjost Srbije i raširi tu pozitivnu sportsku "zarazu". Imali smo kraljevski tretman u Nišu. Počev od hotela, pa do uslova u hali. Ljudi su samo jednim kamionom čistili sneg i led danonoćno, da bi nama bilo sve potaman i da bi što više ljudi stiglo. Kao da smo u Americi gde "milion" mašina čisti grad. Bili smo i u poseti školi Sveti Sava i tamošnja deca su nas oduševila pametnim pitanjima i poznavanjem sporta i tenisa.

Očekujete li povratak u grad na Nišavi?

- Svakako! Mislim da bi država i lokalna samouprava morali više da se angažuju da Niš dobije veću halu od par hiljada mesta više. Niš zaslužuje i mnogo više. Zaslužuje i kvalitetan turnir. U pitanju je drugi grad po veličini u Srbiji!? Grad koji postoji vekovima i koji ima neverovatno bogatu istoriju. Tamo je rođen i čuveni car Konstatnin. Ubeđen sam i da je to veliki kapacitet za razvoj turizma. Pa, kada su Nišlije imale civilizaciju, po američkim gradovima u kojima se danas igraju najveći teniski turniri su šetali dinosaurusi  - slikovito je objasnio Obradović.

Da je reč o pravim navijačima govori i činjenica da je reprezentacija protiv Švedske igrala bez prve zvezde Novaka Đokovića. I opet je dvorana bila puna! Za razliku od recimo Beograda gde dođe nekoliko hiljada pozera i trendsetera da bi ih kamera uhavtila na teniskom meču, Niš ima pravu publiku. Setimo se slučaja kada je u Beogradu igran meč sa Uzbekistanom. Tada Đoković nije igrao, pa je u Arenu došlo tek oko 1.500 ljudi. A od tih 1.500, njih 1.000 je dobilo karte na poklon!? Toliko o poređenju.

U najavi je još jedan sportski spektakl u niškom Čairu. Srpski bokserski šampion Nenad Borovčanin uskoro boskuje za odbranu svetske titule, a vrlo verovatna opcija je da domaćin tog meča bude Čair. Sumnjate li uopšte da će tribine biti ispunjene do poslednjeg mesta?

Trenutno, Niš nema prvoligaša ni u fudbalu, ni u košarci, ni u vaterpolu, ni u odbojci u muškom sportu. Imaju samo Železničar u rukometu! Da li je to odgovor države Nišlijama na bezrezrvnu podršku srpskom grbu?

Ovo je pitanje za sve. Počev od lokalne samouprave, do gospođe "Ministarke", predsednika OKS Vlada Divca i mnogobrojnih biznismena "prijatelja sporta" koje realno samo inetersuju fotelje u upravama večitih rivala.

(Telegraf.rs / Aleksandar Gligorić)

VDMzodkW6ew