KRALJICA U TELEGRAFU: Do medalje bez šminke, noktiju i lude frizure! (FOTO) (VIDEO)

Bronzana medalja kojom se Ivana Španović okitila na Svetskom prvenstvu u Moskvi oduševila je sve u Srbiji, zemlji koja polako počinje da se privikava na ozbiljne uspehe u atletici. Prelepa skakačica udalj je posle teške olimpijske godine započela novi ciklus još jačih treninga, koji su rezultirali prvom medaljom za Srbiju na atletskoj svetskoj smotri.

Gostujući u Telegrafu, Ivana je otvoreno govorila o napornom i teškom putu ka svetskoj bronzi, šta je promenila u odnosu na prošlogodišnje Olimpijske igre, i najavila da u narednom periodu teži najboljim rezultatima na velikim takmičenjima.

- Ovo je zaista fenomanlno. Po prvi put sam uradila nešto što nikome nije pošlo za rukom. Imali smo jako mnogo sportista koji su bili u samom vrhu, i koji su bili blizu, ali jednostavno, nije se desilo. Ja sam prezadovoljna, i ništa više sem ovoga ne bih mogla da poželim. Posle svih juniorskih medalja i uspeha koje sam imala, mislim da je ovo logičan sled okonosti. Bilo je samo pitanje vremena.

U Londonu je privukla pažnju zbog ludih noktiju i neobične frizure. Toga u Moskvi nije bilo, a naša konstatacija je Ivanu slatko nasmejala.

- Svi su posebno primetili da nemam nokte, ludu frizuru i šminku. Nokte sam skinula jer sam spremala za višeboj. Jednostavno ne znam, bila je to neka faza kao i sa frizurom, to mi sad više nije tako zanimljivo. Sada puštam kosu, a šminka... To je prosto nebitno. Medalja je ipak najbitnija.

Iza ove medalje stoji mnogo truda i rada sa trenerom Goranom Obradovićem, pogotovo posle pehova sa zdravljem.

- Ne mogu ljudima da približim koliko je turbulentna i traumatična bila ta prošla godina. Imala sam jako tešku povredu stopala. Ljudi su pokušali da me požure na sve načine da napravim bilo kakav uspeh, ali protiv prirode ne možeš. Mora da prođe jedno određeno vreme i da se sve stabilizuje. Moglo je da bude i gore, ali sam imala sreće. I tada sam razmišljala da li da idem ili ne idem na Svetsko prvenstvo.

Ivani je trebalo dosta vremena i podrške najbližih, pogotovo onda kada su mnogi 11. mesto na Igrama u Londonu smatrali slabim rezultatom.

- Ako bežim od problema, nikad ga neću rešiti. Olimpijske igre su bile onako baš veliki, prevelik zalogaj i izazov za mene, kom nisam mogla da odolim. Ništa nisam obećavala, otišla sam tamo da bih se psihički što pre stabilizovala. Uspela sam, iako je prema mišljenju mnogih neuspeh što sam bila jedanaesta. Ali ja sam bila zadovoljna, a samo trener i ljudi koji su uz mene znaju koliko je bilo teško doći uopšte tamo.

Po završetku Olimpijskih igara usledio je nov trenažni proces i zaboravljanje svega što nije bilo dobro. Pripreme su odrađene odlično, što je pokazala i zimska sezona, koja je bila zamajac za istorijski rezultat u Moskvi. Trener Obradović nam je otkrio i novinu koja je tome kumovala.

- Uveli smo višebojski trening, da bi njena fizička pripremljenost došla na jedan viši nivo. Dobili smo na brzini, snazi, eksplozivnosti, što je na kraju i cela zimska sezona i pokazala. Nikada se bolje nije pripremila za jedno veliko takmičenje. Bili smo ubeđeni da će doći do medalje. Međutim, opet po ko zna koji put, desio nam se peh, da se pred veliko takmičenje razboli i da ostanemo bez medalje za tri centimetara. Sve se sa okrenulo i vratilo na ovom Svetskom prvenstvu.

- Ako idemo na što više takmičenja, to je veća šansa za medalju. Nismo hteli da propustimo šansu u Moskvi. Jer sam znao koliko smo kvalitetno radili zimus, i znao sam da ne može gumicom sve to da se izbriše, pogotovo sve što je radila prethodnih deset godina. Na svu sreću, zdravstveni problem se rešio nehirurškim putem. Za pet nedelja sam znao da mogu da je pripremim za uspeh.

Zanimljivo, Obradović je do sada snimao sve Ivanine nastupe − osim skoka od 6,82 metra na stadionu "Lužnjiki".

- Uvek sam beležio takmičenja svakog svog sportiste, ali sada sam samo sklonio kameru, jer sam želeo da budem maksimalno koncentrisan samo na Ivanu, i da svaki svoj atom energije usmerim ka pozitivnoj energiji. Na kraju i jeste tako bilo, osećao sam se fantastično sve vreme i imao neverovatnu energiju - rekao je Obradović i sa našom redakcijom podelio snimak dodele medalja, koju nije propustio da zabeleži.

- Kada je ušla među osam najboljih, rekao sam joj: "Slušaj, konkurencija ne pokazuje ono što je pokazivala tokom cele sezone, imaš šansu, iskoristi je − pun gas." I ona je bukvalno to uradila, u tom drugom u nizu od tri skoka - otkrio je Obradović.

Novi cilj je skok od sedam metara. Ivana se za njega strpljivo priprema.

- Naravno da je moguće i da ga očekujem, ali pitanje je vremena. Nebitno je kada. Ako bih birala skok od sedam metara ili od 6,70 i medalju, birala bih ovo drugo. Medalje se broje. Skok će svakako doći, a kad doš'o - dobrodošao. Ja se za njega spremam, želim ga isto koliko i ovu medalju.

Nove ambicije će pokušati da ispuni već u Stokholmu u Dijamanstkoj ligi.

- Naravno, pogotovo što je iza nas težak period i što me je ova medalja emotivno ispunila i probudila žeđ da izvučem još više. Još tri veoma bitna takmičenja me čekaju, pokušaću da iskoristim priliku da pomerim granicu.

Španovićeva je jedna od retkih sportiskinja, koja je po osvajanju medalje istakala da se na tako na najbolji način odužila Srbiji, koju su u toku ove godine radovali najviše atletičari. To ne čudi trenera Obradovića.

- U Barseloni na Prvenstvu Evrope 2010. godine imali smo osam finala, ali nijednu medalju. I tada smo znali da ako budemo imali što više atletičara u finalima, imamo i veću mogućnost da osvojimo medalje. To se prenelo i na mlađe kategorije, što je jako važno.  Za ove tri godine smo došli u situaciju da doslovno sa svih velikih takmičenja donosimo medalju. Podigli smo i kvalitet i kvantitet. U Novom Sadu smo u protekle dve sezone stekli idealne trenažne procese.

U finale trke na 400 metara sa preponama plasirao se i Emir Bekrić kao jedini Evropljanin. Ivana veruje da i on kao član obećavajuće generacije, može da obraduje zemlju.

- Posle Emirove trke, bilo mi je teško u nekom pozitivnom smislu. Ja verujem da on može da napravi čudo kao što sam ga napravila i ja. Svim srcem sam uz njega i navijam. Defintivno smo podigli atletiku na visok nivo, i jednostavno smo postali generacija koja obećava. Medalje se osvajaju i nema razloga za brigu da će se ta tradicija prekinuti, jer dolaze generacije koje će to da nastave.

(D. Stojmenović / B. Mekić)