FENOMEN: TV prenosi sa Marakane baksuz za Zvezdu u Evropi! (VIDEO)

Pored učesnika u narednoj rundi kvalifikacija za Ligu Evrope, meč Crvene zvezde i Černomoreca će dati odgovor na još jedno pitanje. Da li ''crveno-beli'' mogu da skinu prokletstvo prenosa sa ''Marakane'' s obzirom na to da su prenošeni mečevi u poslednjih 20 godina najčešće pogubno završavani?

Od dovođenja nove uprave Zvezda polako kreće putem oporavka. Da li će to biti dovoljno da se u potpunosti izađe iz krize i vrate dugovi koji se mere desetinama miliona evra, pokazaće vreme.

Ono što je, međutim, izvesno, to je da će za popravljanje situacije veliki značaj imati evropski mečevi "crveno-belih". Zvezda nije ona prava bez velikih međunarodnih utakmica, što se već poprilično i zaboravilo, jer na proleće u Evropi klub čeka još od 1992. godine.

Ako žele da ubuduće stižu dalje u međunarodnoj konkurenciji na "Marakani" bi trebalo da razmisle da li da dozvoljavaju TV prenose beogradskih mečeva koje će igrati u evropskim kupovima. Iz nekih nejasnih razloga to je za Zvezdu tradicionalno baksuz, za koji ne postoji dokaz osim same činjenice da su "crveno-beli" u tim situacijama u ogromnoj većini slučajeva eliminisani.

Jedini put kada je Zvezda prošla dalje uz TV prenos sa "Marakane" u zaista velikoj utakmici bilo je protiv Bajerna u polufinalu Kupa šampiona 1991, a i tada za dlaku, autogolom Augentalera u 90. minutu.

"Crveno-beli" u tom meču nisu pobedili, međutim, 2:2 bilo je dovoljno za prolaz, zbog pobede nad Bavarcima u Minhenu (2:1) u prvoj polufinalnoj utakmici. Zvezda je otišla u Bari i tamo na penale protiv Marseja osvojila Kup šampiona i ostvarila višedecenijski san armije navijača.

Vredan je prisećanja i mnogo skoriji meč protiv Dinama iz Tbilisija 2009, kada je klub sa "Marakane" napravio jedan od najvećih preokreta. Poraz u Tbilisiju (0:2) izgledao je nedostižan već u trećem minutu revanša posle autogola Dejana Lekića.

Fudbaleri u crveno-belom nisu se predali iako su posle relativno brzog izjednačenja pali u novi zaostatak (1:2) koji ih je naterao da do kraja postignu bar četiri gola. Uradili su upravo to, Lekić je pored svoje mreže triput zatresao i protivničku i u 88. minutu doneo pobedu 5:2.

Nažalost, trijumf vredan pamćenja proćerdan je već u sledećoj utakmici kada je greškama odbrane Zvezda otišla u poraz protiv Slavije u Pargu (0:3), a nije imala snage za novi podvig u revanšu u kojem je stigla do 2:0, ali je gol veterana Vlčeka okončao nade za plasman u grupu u prvoj sezoni Lige Evrope.

Tu i tamo našla bi se još neka pobeda i prolaz uz TV prenos sa "Marakane" protiv marginalnih rivala, poput nedavne nad islandskim IBV-om (2:0 i 0:0), ali kad je reč o ozbiljnim protivnicima stvari su mnogo drugačije. Istina, "crveno-beli" su pobedili Romu sa 3:1 2005, međutim, to nije bio nokaut meč i Zvezda nije prošla grupu, tako da se ni tada nije posrećilo.

Kao da su slutili da im televizijski prenosi neće doneti sreću, a uz to neizbežno i smanjiti prodaju ulaznica i posetu na stadionu, u Crvenoj zvezdi dugo su odbijali da dozvole direktne prenose beogradskih mečeva u evropskim kupovima. Tek uz pritisak državnog vrha, "crveno-beli" su dozvolili prenos drugog poluvremena prvog finalnog meča Kupa UEFA 1979. protiv Borusije Menhengladbah.

Dok je bio radijski prenos u prvih 45 minuta Zvezda je vodila golom Miloša Šestića. Kada su se uključile kamere, Ivan Jurišić je postigao autogol i utakmica je završena sa 1:1. U revanšu Borusija je pobedila iz sumnjivog penala i osvojila pehar, iako je bila nadigrana u obe utakmice, toliko da su u završnim minutima u Diseldorfu Nemci navijali za srpski klub, skandirajući: „Rote štern, Rote štern!"

Dve godine kasnije klub sa "Marakane" našao se u četvrtfinalu Kupa šampiona, a protivnik je bio slavni Inter. Na San Siru Beograđani su izvukli 1:1 i sa velikom nadom očekivali revanš. Predsedništvo Jugoslavije naredilo je Zvezdi direktan prenos utakmice, da bi se narod zabavio fudbalom, dok su na Kosovu počinjale demonstracije Albanaca uz zahteve da se južnoj srpskoj pokrajini dodeli status republike, što će eskalirati u narednim mesecima, a državni zvaničnici priznati tek kada je postalo nemoguće da se sakrije.

Što se tiče "crveno-belih", oni su pretrpeli poraz pred oko 60.000 navijača, fatalan je bio šut Murara i loša intervencija Simeunovića u 13. minutu.

Sledeće, 1982. Zvezda je opet igrala četvrtfinale istog takmičenja, a protivnik je bio Anderleht. Ponovo je politika dala svoj „začin", neposredno pre prvog meča u Briselu, pripadnici ustaške emigracije ubili su nekoliko jugoslovenskih radnika na radu u Belgiji. Sama utakmica završena je 2:1 za Anderleht, što je bio dobar rezultat za Zvezdu. U revanšu nije bilo direktnog prenosa, ali televizija se uključivala kada su padali golovi. Gosti predvođeni hrvatskim trenerom Tomislavom Ivićem, tradicionalno neugodnim za "crveno-bele", pobedili su 2:1 i na "Marakani" i otišli u polufinale.

U jesen 1988. desio se poznati tromeč Milana i Crvene zvezde. Posle 1:1 u Italiji, Milan, predvođen Holanđanima Van Bastenom, Gulitom i Rajkardom našao se na pragu eliminacije kada je Zvezda golom vojnika Dejana Savićevića povela u 50. minutu i imala igrača više, ali zbog magle, sudija je morao da prekine utakmicu u 65. minutu.

Odlučeno je da se odigra novi meč narednog dana, televizija je prenosila direktno zbog svih koji su došli iz unutrašnjosti, platili karte, ali nisu mogli da čekaju ponovljenu utakmicu. Posle velike borbe i 1:1 za 120 minuta „rosoneri" su prošli na penale 4:2 i kasnije osvojili treći trofej u Kupu šampiona, prvi od pet u eri vlasnika Silvija Berluskonija.

Usledile su burne godine sportki i politički, Zvezda je osvojila Kup šampiona 1991, zemlja se raspala, "crveno-beli su bili primorani na domaćinstva u evropskim utakmicama po Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj, a onda su došle i sankcije.

Kad se sve zakratko smirilo, u jesen 1996. u drugom kolu Kupa pobednika kupova na "Marakanu" je došla Barselona posle pobede 3:1 u prvoj utakmici. Navijači Zvezde spremili su sjajnu koreografiju, pun stadion i milionski TV auditorijum videli su hrabar pokušaj "crveno-belih" da eliminišu španskog giganta sa Ronaldom, Figom, Đovanijem, Viktorom Baijom, Luis Enrikeom, Stoičkovim i ostalim asovima.

Zvezda je početkom drugog poluvremena povela preko Jovičića, ali dok su fudbaleri Zvezde takoreći još slavili, uzvratio je Đovani i izjednačio, a 1:1 ostalo je do kraja.

Od povratka na međunarodnu scenu posle sankcija, "crveno-beli" najbliži su bili plasmanu u Ligu šampiona 2000/01. kada su u poslednjoj rundi kvalifikacija igrali protiv Dinama iz Kijeva. Posle 0:0 u Ukrajini činilo se da je evropska elita nadohvat ruke. Ponovo su televizijske kamere ispratile revanš na našem najvećem stadionu i nije se posrećilo. Zvezda je povela u 22. minutu golom Branka Boškovića, u 33. izjedanačio je Belkevič. Gol u gostima značio je plasman Dinama u Ligu šampiona, što Zvezdi nije uspelo ni do danas.

U međuvremenu, TV prenosi evropskih utakmica sa "Marakane" postali su redovna pojava, a usledila su uglavnom razočaranja (Lacio, Bazel, Milan, Rendžers, Bajern, Ren ...).

Možda bi stvarno trebalo probati stari recept – bez direktnog uključivanja na stadion dok traje utakmica, pa da vidimo da li će da pomogne.

(A. Čolović)