PARTIZAN VEĆ ISPAO? Revanši su problem crno-belih! (VIDEO)

Poraz Partizana u Razgradu protiv Ludogoreca od 2:1, koliko god da je razočaravajući zbog toga što su "crno-beli" poveli i onda serijom grešaka dozvolili protivniku da napravi preokret, nije tako ubedljiv da ne bi klubu iz Humske davao prilične izglede za prolaz u plej-of kvalifikacija za Ligu šampiona. Međutim, postoji jedno veliko "ali".

Poslednjih godina Partizan veoma teško nadoknađuje na svom terenu prednost rivala, protiv iole ozbiljnih protivnika. Zanemare li se diletanti poput malteške Slieme od koje je Partizan pre više od decenije poražen u gostima sa 1:2, što je po sebi bila bruka, pa onda u revanšu sa 4:1 otišao dalje, jedini uspešan slučaj nadoknađivanja prednosti u skorijoj prošlosti bio je prošlogodišnji dvomeč sa Tromsom u plej-ofu Lige Evrope. I to je bilo, najblaže rečeno, neubedljivo, ali posle 2:3 u Norveškoj, u Humskoj je srpski šampion uspeo da golom defanzivca Ivanova u 75. minutu stigne do minimalne pobede i plasmana u grupnu fazu.

Pre Tromsoa kiparski AEL iz Limasola u trećoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona izbacio je "crno-bele" dvostrukom pobedom od po 1:0, prvo na Kipru, pa u Humskoj. Sve mane prvak Srbije pokazao je u drugoj utakmici. Presečeni u 23. minutu vođstvom protivnika koje ih je nateralo da postignu tri gola za prolaz dalje, igrači Partizana nisu uspeli ni da iskoriste igrača više od 28. minuta da makar izbegnu poraz pred svojim navijačima.

Sezonu pre toga, 2011/12. belgijski Genk imao je posle prvog meča na svom terenu identičnu prednost protiv Partizana kao sada Ludogorec, 2:1. I tada je Partizan poveo, a onda greškama otišao u poraz. Belgijanci su poklon umeli da iskoriste i u Beogradu su odigrali 1:1, što im je bilo dovoljno. Uzdrmanom šampionu Srbije onda se desio Šamrok, novi šok pred svojim navijačima i eliminacija u produžecima 1:2 i to posle "pristojnih" 1:1 u Irskoj.

Pođemo li još malo u prošlost (2009/10) navijači će se setiti APOEL-a. Kiprani su imali lepih 2:0 iz prvog meča, "crno-beli" već u trećem minutu revanša postigli gol preko ožalošćenog Moreire, kojem je majka umrla neposredno pre utakmice, a do kraja nisu stigli do drugog gola, koji bi ih odveo bar u produžetke. Partizan je otišao u plej-of za prvu Ligu Evrope i plasirao se u grupu gde je razočarao, ali bar je u poslednjem kolu savladao nemotivisani Šahtjor, koji je već obezbedio prolaz.

Možda bi mogli da se setimo i eliminacije od moskovskog Spartaka 1999/2000 u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, srpski prvak poražen je 2:0 u Moskvi, a zatim i 3:1 u Humskoj. Spartak je jednostavno bio mnogo bolji i tu se nije radilo o bilo kakvoj psihološkoj prepreci, koja možda karakteriše skorije sastave Partizana.

Naravno, u dugoj istoriji "crno-belih" bilo je i suprotnih slučajeva, nadoknađivanja ogromne prednosti protivnika koja se činila nedostižnom. Partizan je 1965/66 u četvrtfinalu Kupa šampiona poražen u Pragu od Sparte sa 4:1, a u revanšu slavio 5:0 i kasnije čak igrao finale protiv Reala. U drugom kolu Kupa UEFA 1984/85. Kvins park renžers pošteno je napunio mrežu Fahrudina Omerovića za 6:2, a dve nedelje kasnije usledio je podvig i neverovatan trijumf Partizana od 4:0 i plasman u treće kolo. To su, međutim, bila neka druga vremena i generacije, a sadašnja stvarnost srpskog fudbala mnogo je tužnija.

(Telegraf.rs)