Sportisti, ako ste depresivni i pomišljate na samoubistvo, progovorite o strahovima!

Predsednik Udruženja profesionalnih fudbalera Engleske Klark Karlajl upozorio je na ogroman broj igrača koji pate od depresije, zbog čega su mnogi od njih na korak od podizanja ruke na sebe.

Karlajl, koji je ovog meseca završio 16 godina dugu igračku karijeru, tokom koje je nastupao za devet klubova, i sam je pomišljao da okonča sopstveni život. Tada kao 21-godišnjak, zbog povrede za koju je mislio da mu je prevremeno prekinula karijeru, popio je 56 tableta za umirivanje bolova, a onda i flašu piva, u nadi da će skončati u jednom parku u zapadnom Londonu.

- Bio sam ubeđen da je kraj mog života jedino rešenje. Nije da je to bio moj vapaj u stilu "pomozite mi!", prosto sam progutao lekove i očekivao dramatičan kraj, kao u filmovima. Kada nisam uspeo, vratio sam se u stan, popio još jedno pivo i pomislio da će me to dokrajčiti. Rekao sam sebi "to bi bilo to". Strašno je, zaista strašno kada se setim kako sam tada razmišljao - rekao je predsednik PFA.

Karlajla su, srećom, pronašli na vreme, a hitna intervencija u bolnici spasla mu je život. Problemi sa depresijom i alkholizmom, međutim, nisu prestali. Borio se sa time dok je igrao za Blekpul, Kvins Park Rendžers, Lids, Votforf, Barnli, Preston, Jork i Nortempton. Sada, kao 33-godišnjak, pokušava da pomogne onima koji su prolazili kroz iste muke.

Neki od njih se i dalje bore, Pol Gaskojn je zbog svog alkoholizma poznati primer. A neki od njih više nisu među živima. Lista fudbalera koja je izvršila samoubistvo nije mala, a među najpoznatijima su nemački golman Robert Enke, Geri Spid, Džastin Fašanu, Alen Dejvis, Pol Vesen.

- Kategorički tvrdim da postoje stotine fudbalera koji pate od toga, u ovom trenutku. Depresivna je svaka četvrta osoba u našem društvu, a fudbaleri su deo društva. Kao čelnik PFA, bar 15 do 20 puta su mi došli različiti igrači i rekli: "Klark, nešto se loše dešava sa mnom, a ja ne znam šta je, niti šta mi je činiti". Plaše se da kažu javno kako se osećaju, stvarno su retki oni koji progovore o tome. A veliki deo rešenja je da verbalizujete svoje strahove. Morate da ih izgovorite. Idealno bi bilo da tada uz sebe imate nekoga ko neće iskoristiti vašu ranjivost - poručuje Karlajl.

(Telegraf.rs)