ŠAMPIONI NIČU U ŠUMI: Nade srpske atletike konačno imaju gde da treniraju!

Da bi sportista uspeo u onome čemu teži, potrebno je da se talentu koji poseduje omoguće adekvatni uslovi za razvoj. Kada je atletika u pitanju, čini se da su ovdašnji talenti konačno srećni, jer imaju na raspolaganju sve bolje uslove da pokažu ko su zapravo.

U brojnim gradovima Srbije nema atletskih staza. Tako je već decenijama. Deca i njihovi treneri se snalaze kako znaju i umeju, trčeći po šljaci, betonu, neki i šumskim stazama. Vremena se, međutim, menjaju. Na bolje.

Gojko Mušicki je jedan od članova atletskog kluba "Cer", šabačkog kluba koji je predstavljao na državnom prvenstvu Srbije za starije pionire i pionirke. Takmičenje koje je u Senti početkom jula okupilo najbolje đake, od 5. do 8. razreda, bilo je ne samo nadmetanje mladih, već i prilika da pokažu da, bez obzira na uslove, mogu da se vinu u elitu.

Iako je tek pet meseci u atletici, Gojko je, vežbajući potpuno drugačije od svojih evropskih vršnjaka i budućih kolega u sportu, došao da predstavlja Šabac i "Cer" na državnom prvenstvu. Osamsto metara je pretrčao za dva minuta i 4,26 sekundi. Prvo mesto mu je izmaklo za samo 30 stotinki.

Kao drugoplasirani sa šampionata Srbije, poput svih pobednika, uvršten je u odabranu selekciju koju je Atletski savez naše zemlje poveo na sedmodnevne pripreme u Kragujevac. Tamo će, pod budnim okom šest trenera, srpske atletske nade raditi ne bi li bile još bolje.

Mušicki se, uoči polaska na atletski kamp, s drugarima iz, nazovimo to "buduće reprezentacije Srbije", obreo u Košutnjaku, gde je tokom svečanog otvaranja renoviranog atletskog stadiona, obavio testiranja. I trčao na novoj tartan stazi, drugoj koja je ovog meseca puštena u rad, posle one u Prijepolju.

- Staza je vrhunska. Zaista, nemam reči. Kada bi samo bilo više ovakvih tartanskih podloga po Srbiji... - kaže Mušicki za Telegraf.rs.

A onda nas je šokirao, kad smo ga pitali kakva je ova nova, u odnosu na onu na kojoj on trenira.

- Kako mislite moja staza? Ne treniram ja na stazi. Nemamo mi to u Šapcu. U šumi trčimo.

U šumi? Da. U šumi. U njoj niču šampioni. Neki tamo, neki na stazama od šljake, ali svi oni, ubuduće, uz vrhunske uslove. Bar se to trudi da u delo sprovede Atletski savez, koji je najbolje starije pionire sa državnog prvenstva, na kome su se nadmetali u trkačkim, bacačkim i skakačim disciplinama, poveo na pripreme. Sedam dana. Za početak ostvarenja snova.

- Vrh je staza, vrh! Super je što sad ovo postoji, a super je i što nas vode u Atletski kamp. Ma, samo vi nama dajte uslove, videćete nove šampione - u glas nam govore mališani koji su, neki iz šume, a neki sa šljake, pravo sa renoviranog stadiona u Košutnjaku otišli u budućnost.

Zapravo, izgleda da je ona za njih upravo počela.

(Telegraf.rs)