Partizanovci i Zvezdaši koji su briljirali u bojama večitog rivala! (VIDEO)

Fudbaler Partizana Stefan Šćepović pojačaće španski Hihon i od sledeće sezone nastupaće u crveno-belom dresu, za razliku od brata Marka koji je nedavno odbio Olimpijakos. Iako španska druga liga nije baš ostvarenje fudbalskih snova, Stefana bi moglo da ohrabri to što je već bilo primera da igrači Partizana ili (ređe) Crvene zvezde kada odu u inostranstvo ono najbolje pruže u dresovima sa bojama kakve nosi večiti rival.

Takav slučaj bio je i Velibor Vasović, prvi srpski fudbaler osvajač Kupa šampiona. Vasović je igrao za Partizan, prešao u Crvenu zvezdu, pa se vratio među crno-bele sa kojima je došao do finala Kupa šampiona 1996.

Posle briselskog poraza od Reala u kojem je dao gol, Vasović je postao član crveno-belog Ajaksa i učestvovao je u stvaranju „totalnog fudbala". Osvojio je tri titule i nacionalna kupa u Holandiji, 1969. ponovo je igrao finale Kupa šampiona i dao gol i ponovo je poražen, ovog puta od Milana 1:4.

Konačno, 1971. posle pobede nad Panatinaikosom na Vembliju 2:0 kao kapiten „kopljanika", iako stranac u timu koji je imao Johana Krojfa i Johana Neskensa, Vasović je podigao „ušati" pehar dosegavši vrhunac i istovremeno kraj igračke karijere.

Vladimir Jugović imao je sreće da, i dok je igrao u  zemlji, a i kasnije u inostranstvu, stigne do evropskog i svetskog vrha. Član najbolje generacije Crvene zvezde koja je 1991. u Bariju osvojila Kup šampiona, Jugović je jedan od najblistavijih trenutaka doživeo u decembru iste godine kada je sa dva gola pokrenuo crveno-bele do pobede nad čileanskom ekipom Kolo Kolo od 3:0 u Interkontinentalnom kupu.

Po odlasku iz Zvezde 1992. Jugović se obreo u Italiji gde je sa uspehom nastupao za Sampdoriju, Juventus i Lacio. Ono najbolje, ipak, pružio je u crno-belom dresu Juventusa sa kojim je 1996. osvojio Ligu šampiona, kao jedan od malobrojnih fudbalera koji je to uspeo sa dva kluba. U finalu je bio igrač odluke kada je posle produžetaka iskoristio penal kojim je presudio Ajaksu.

Druga sezona u crno-belom bila je Vladimiru igrački najzrelija u karijeri. Ni trofeji nisu izostali, postao je prvi evropski fudbaler koji je sa različitim klubovima osvajao Interkontinentalni kup, usledio je Superkup Evrope, Serija A (Milan je pobeđen na San Siru 6:1), sa Juveom je ponovo stigao do finala Lige šampiona, ali Borusija Dortmund slavila je u Minhenu 3:1.

Posle Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998, pošto je u međuvremenu jednu uspešnu sezonu proveo u Laciju, Jugović se ponovo obreo u crveno-belom dresu, ali ne Zvezdinom, nego madridskog Atletika. Zanimljivo, nije mu se posrećilo, te jeseni se povredio i nikad više nije bio isti. Nastupao je za još nekoliko klubova (Inter, Monako...) ali bez većeg uspeha.

Neposredno pre dolaska Jugovića u Atletiko, klub je napustio Milinko Pantić, bivši fudbaler Partizana koji je za tri godine u crveno-belom stekao status legende, došavši u Madrid kao veteran sa skoro punih 29, zaobilaznim putem preko Grčke.

Jedan od najpotcenjenijih srpskih igrača uopšte, sa samo par nastupa za reprezentaciju, bio je uz trenera Radomira Antića ključna figura u osvajanju duple krune u Španiji 1996. Zbog gola u finalu Kupa kralja kojim je pobeđena Barselona, tadašnji predsednik Madriđana Hezus Hil platio je da se napravi bista  sa Pantićevim likom u sklopu stadiona.

Naredne godine u revanšu četvrtfinala Kupa kralja Pantić je odigrao verovatno meč života,  postigavši četiri gola za Atletiko protiv Barselone, koja je ipak pobedila 5:4 (u prvom meču bilo je 2:2)  i prošla dalje, a na kraju i osvojila trofej.

Od njegovog odlaska Atletiko nije bio prvak, čak je ispadao iz lige i proveo dve sezone u Segundi.

Mateja Kežman posle afirmacije u Partizanu pojačao je PSV Ajndhoven. Tokom četiri sezone u crveno-belom dresu više je pružio nego svojevremeno Romario i Ronaldo, postigavši 105 prvenstvenih golova u 122 nastupa. Triput je bio prvi strelac šampionata, dvaput prvak sa PSV-om.

Onda je zaključio da je prevazišao holandsku ligu i prešao u Čelsi. Međutim, i pored Žoze Murinja na klupi i sjajnih saigrača, daleko boljih nego u bilo kom drugom timu za koji je igrao, Kežmanova karijera otada je krenula silaznom linijom. Uspeo je da postigne pobedonosni gol protiv Liverpula u finalu Liga kupa i to je jedna od retkih stvari po kojoj će ga pamtiti na Stamford bridžu.

Prodat je po završetku sezone Atletko Madridu, koji se možda nadao sličnom učinku kakav je imao Milinko Pantić, ali to se nije desilo. Nadalje, Kežman je promenio nekoliko klubova, ne ponovivši nigde ni izbliza uspeh kao u Ajndhovenu.

(A. Č.)