Država stopira on-lajn klađenje na velikim svetskim sajtovima

Kad bi se poreski nameti u ovoj zemlji odrezivali i po pravu i po pravdi, sigurno da se državni guber ne bi grčio kao što se sada grči. Treći je mesec od kako je Zakon o igrama na sreću objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije, a ministarstvo finansija kao da počinje s preduzimanjem nekih konkretnih akcija u zavođenju reda postupajući po pravu.

Država će preko Uprave za igre na sreću nastojati da uredi i klađenje preko interneta, a njen prvi korak s tim u vezi je naredbodavan. Domaći internet-provajderi primili su dopis u kojem su taksativno navedeni domeni 70 sajtova, inostranih priređivača on-lajn klađenja, kojima treba da se zabrani primanje uplata iz Srbije, jer nemaju dozvolu za to. Zato se takvo njihovo delovanje tretira kao krivično delo.

Državna namera je, dakle, da kontroliše "enter" strastvenih poklonika kladionice da bi sprečila ono što se u ekonomskoj teoriji zove poreska evazija, odnosno odliv novca iz zemlje bez ikakvog njegovog oporezivanja.

Više nezavisnih konsultantskih kuća iz Srbije i inostranstva procenile su da se mesečno iz zemlje, po osnovu klađenja preko interneta, odlije najmanje 250.000 evra, a nezvanično 400.000, što je više od polovine kompletnog poreza koji se prikupi na ime priređivanja igara na sreću kroz kladionice. Na godišnjem nivou neoporezovani odliv je oko 4.000.000 evra, što je dramatični porast u odnosu na prethodne godine. Inače, procenjuje se da se godišnje kroz internet-klađenje u celom svetu vrti oko 50 milijardi evra.

Pitanje je može li država da se uhvati u koštac s profitabilnim biznisom globalnog formata. Gledano čisto tehnički, uvek je moguće da se izvrda državnoj kontroli. Sve i da provajderi zatvore vrata on-lajn kladionicama, filtrirajući njihove domene, lako je zaobići zabranu preusmeravanjem na druge kanale.

Da bi Uprava odobrila pravo na priređivanje igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije, internet-kladionice bi morale da budu zavedene kao firme, da imaju osnivački kapital od 250.000 evra i da plaćaju mesečnu naknadu od najmanje 7.500 evra.

Može li Srbija da se bori sa alama internet-klađenja u svetu, s obzirom na to da su u dopisu navedeni i najveći globalni igrači (William Hill, Bwin, Bet at home, Bet fair, Skybet...)? Može li da ih privoli da poštuju njena pravila? Hoće li možda biti spora za koji je nadležno međunarodno pravo? Sve su to pitanja na koja ćemo možda da dobijemo odgovore po važećem Zakonu ili ćemo, po ko zna koji put, da budemo svedoci mrcvarenja postojećeg raznim izmenama i dopunama bez primene u praksi. A invazija Srbije i dalje će da pospešuje evaziju.