INTERVJU, NIKOLA VUČEVIĆ: I Lebron mi se klanjao!

Iako ima samo 22 godine, Nikola Vučević je uspeo da se vine u zvezdano nebo najbolje košarkaške lige na svetu. Čudo od deteta, kako ga nazivaju crnogorski i srpski mediji, uspeo je da za samo dve sezone dokaže da se sa velikim pravom našao rame uz rame sa najboljim košarkašima poput Lebrona Džejmsa, koji mu je i lično čestitao na fantastičnoj igri.

Ove sezone uspeo je da obori klupski rekord Orlanda po broju skokova u jednom meču (29), a koji je od 1993. godine bio u vlasništvu Šakila O' Nila (28). I pored svega, mladi Baranin vrlo skromno govori o svojim uspesima i smatra da je pred njim dug i izazovan put.

Ekipa portala Telegraf.rs srela ga je u Baru, gde se trenutno odmara sa svojom porodicom, ali i gde će uskoro početi sa pripremama, kako za novu NBA sezonu, tako i za Evropsko prvenstvo u košarci koje ga u dresu Crne Gore na jesen očekuje u Sloveniji.

Kako ste se snašli u NBA i uopšte u Americi sa 19 godina?

- U NBA mi je stvarno super. Lako je navići se jer su uslovi odlični, a i to je bio moj san, tako da sam jedva čekao da sve to počne, da budem deo najbolje lige na svetu. S obzirom da sam tri godine pre toga već bio u Americi, nije mi bilo teško da se naviknem na način života, jezik i sve ostalo. Kada dođete u NBA kao mlad igrač, starije kolege vas uglavnom uzimaju pod svoje i pomažu vam u svemu što treba da radite. Istu ulogu imaju treneri, menadžeri. Svi su tu da vam pomognu da se što pre naviknete i postanete deo NBA, a budući da je sve je toliko dobro organizovano, ujedno je i vrlo jednostavno.

Orlando nije uspeo da postigne baš najbolje rezultate i pored vaše sjajne sezone?

- Ove godine igra tima je bila slabija jer smo imali dosta problema sa povredama starijih igrača. Međutim, Orlando ima većim delom mladu ekipu, a kada u NBA imate mlade igrače, jako je teško postići dobre rezultate. Talentovani smo, samo treba još da sazrimo i mislim da ćemo za koju godinu biti jako dobra ekipa. Ostalo mi je još dve godine ugovora u timu Orlanda i zaista se tamo osećam super. Iako je ova godina bila teška što se tiče rezultata ekipe, verujem da će to sledeće godine biti mnogo bolje.

Da li biste voleli da zaigrate u nekom drugom klubu?

- Meni se tamo jako sviđa, ne samo u klubu, već i sam grad kao i način života. Stvarno mi je lepo na Floridi. Što se tiče kluba, jako sam zadovoljan organizacijom, treninzima, upravom jer je sve to zaista na jednom jako visokom nivou i voleo bih da ostanem što duže u Orlandu.

Ove godine ste imali čast da učestvujete na Ol star vikendu kao prvi mladi košarkaš iz Crne Gore koji je svojom zaslugom zaslužio plasman u TOP 18 najtalentovanijih mladih igrača. Kako je protekao vikend?

- Na to se više gleda kao na neki vid zabave i druženja, nego kao na ozbiljnu utakmicu. Zaista lepo iskustvo.

Pored mladih, da li ste imali priliku da se družite sa igračima-veteranima koji nose titulu najboljih u NBA ligi?

- Oni su imali utakmicu u nedelju, na samoj završnici Ol star vikenda. Svi smo bili smešteni u istom hotelu i taj vikend smo proveli zajedno na svim aktivnostima. Pored utakmica, tamo se organizuju i druženja sa navijačima i fanovima, deljenje autograma i slične stvari jer, naravno, i njima moramo da izađemo u susret.

Biti u okruženju svih tih uspešnih ljudi u svetu košarke, verovatno je neprocenjivo iskustvo. Pored svog zadovoljstva, postoji li neki strah koji vas je pratio na samom ulasku u NBA ligu?

- Ničega se nisam plašio jer sam verovao u sebe i svoju igru. Bio sam presrećan jer sam samo par meseci pre toga maštao da ću otići tamo i da ću igrati protiv najboljih košarkaša na svetu. I san mi se ostvario. Toliko sam bio srećan da nisam mislio ni o čemu osim o tome da želim što bolje da igram.

Kad smo već kod odličnih košarkaša, upravo najbolji u NBA ligi, Lebron Džejms, vam je prišao nakon jedne utakmice i čestitao na fantastičnoj igri?

- To je bilo ove godine. Prišao mi je posle utakmice da se rukujemo i da mi čestita na dobro odigranom meču. To je ujedno i najbolje odigrana utakmica u mojoj NBA karijeri. Stvarno je dobar osećaj kada jedan takav igrač, kao što je Lebron, priđe i čestita nekom ko je na samom početku karijere.

Kako jedna NBA zvezda provodi svoje dane?

- Pola dana mi prođe u sali, a kada imamo utakmicu, onda i više od pola dana. Kada nemam utakmica, onda tu noć budem kod kuće ili eventualno odem na neku večeru, ali uglavnom slobodno vreme gledam da provedem odmarajući. Porodica je uglavnom uz mene, tako da je samim time sve lepše i lakše.

Gotovo da ne postoji neki NBA košarkaš koji nema neki svoj ritual pred utakmicu. Koji je vaš?

- Najbitnije mi je spavanje. Volim da odspavam sat vremena pred meč jer tada imam osećaj da sam se odmorio i da mogu da igram. I, naravno, da ručam u određeno vreme. Rituali moraju da postoje jer je svaku drugu noć utakmica i neke navike su obavezne kako bi psihički mogli da budete spremni za igru.

Potičete iz košarkaške porodice. Otac, mama i stric su vam bili odlični košarkaši?

- Otac me nikada nije silio na košarku, ali sam je svakako uz njega zavoleo i sam odlučio da krenem istim putem. Kada sam bio mali, tražio sam da mi kupe koš i stalno sam se igrao loptom po kući, toliko da bukvalno nisu mogli da žive od mene. (smeh) Što se tiče odricanja, zaista su velika, ali to je jedini način da nešto postignete. Nema izlazaka do kasno jer morate da legnete u krevet ranije, nema igranja fudbala posle škole sa drugovima jer morate da se odmarate za trening... ali sve se to na kraju isplati. Ja sam imao tu sreću da mi je tata bio profesionalni košarkaš i on je bio neko ko me usmeravao u dobrom pravcu.

Pored tate, kao glavne figure, da li određene zasluge pripisujete i nekim trenerima?

- Tata mi je bio trener od kada sam načinio prve ozbiljne korake, ali sam generalno zaista imao sreće sa trenerima. Kada sam otišao u srednju školu u Americi, imao sam odličnog trenera koji me forsirao i gurao. Isto tako je bilo i na koledžu, kao i sada, u NBA, tako da su mi svi treneri do danas samo pomagali u karijeri.

Interesantno je da je vaš tata imao raspon ruku 212 cm, dok vaš doseže čitavih 224 cm. Taj podatak vas čini posebnim u NBA ligi?

- Postoji nekoliko igrača u NBA koji imaju veći raspon ruku od mene, ali svakako da sam među izuzecima. Imam veće ruke od prosečnog raspona u odnosu na visinu tela i svakako da mi to, kao i velike šake, pomaže s obzirom da je košarka sport koji se igra isključivo rukama.

Vi i Nikola Peković ćete ove godine biti deo crnogorske reprezentacije na Evropskom prvenstvu koje će se održati u Sloveniji. S obzirom na jaku postavku Crne Gore, šta očekujete?

- Još je rano za bilo kakve prognoze. Mnogi igrači za koje se veruje da će igrati nisu završili prvenstva, tako da stvari još nisu 100 odsto sigurne. Baš zbog toga ne treba da se diže euforija oko toga što smo Nikola Peković i ja imali uspešnu sezonu jer je igra za reprezentaciju dosta drugačija od igranja za klub. Ekipa tek treba da se uklopi, tako da tu ima dosta posla.

S obzirom da ćete ujedno morati da se spremate i za reprezentaciju i za NBA, kada počinjete sa pripremama i da li ćete imati vremena da se odmorite od košarke?

- Trenutno ne treniram već odmaram, mada uskoro počinjem sa treninzima. Zbog reprezentacije moram ranije da budem spreman nego inače, tako da polako moram da se vraćam u formu. Međutim, ne gledam na to kao na opterećenje već kao na veliko zadovoljstvo jer ću imati priliku da ukrstim snage pod košem sa najboljim igračima Evrope. Inače, ja ne mogu bez sporta i nikada nisam u potpunosti isključen iz njega. Uvek pratim, ne samo dešavanja u košarci, već i u fudbalu, tenisu...

Može se reći da ste ostvarili svoj san, ali o čemu i dalje mašte i da li vidite sebe u nekom od evropskih klubova?

- Želja mi je da jednog dana osvojim sa ekipom NBA prsten i da što duže ostanem da igram u najboljoj košarkaškoj ligi na svetu. To mi je za sada jedini cilj. Isuviše je rano za bilo kakva razmišljanja o evropskoj košarci, jer sam tek na početku svoje NBA karijere.

( Tamara Milić )