EKSKLUZIVNO, SAŠA PAVLOVIĆ: Veliki sam Partizanovac, ali ostajem u NBA!

Tradicionalno, odmah po okončanju NBA sezone, Saša Pavlović je preleteo okean, kako bi što pre stigao u svoj Bar na odmor. Ove godine slavi deceniju od kako je zakoračio u najjaču košarkašku ligu na planeti, a posle dve godine pristao je da priča za srpske medije. U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf govorio je o svom Baru, navijačkom opredeljenju, rasvetlio priču oko uzimanja „BMW" Lebrona Džejmsa, kako ih u NBA pripremaju na popularnost i opasnosti koje vrebaju sa raznih strana...

Naravno, nije bio umoran da još jednom odgovori na pitanja o reprezentaciji u kojoj ga nema od 2005. godine.

Kako ocenjujete proteklu sezonu u NBA?

- Moram priznati da mi je sezona bila prava veteranska. Imao sam ulogu da pomažem mladima na terenu, van terena i da uradim ono što se traži od mene u igri. Ekipa je bila mlada, a trener i generalni menadžer tražili su od mene da što više pomažem saigračima, kako igrom, tako i pričom. Mogu slobodno reći da sam uživao.

Kako je u timu Portlanda?

- Super organizacija, odlični saigrači. Vreme mi je baš brzo prošlo i stvarno sam uživao ove godine, što se tiče grada i ekipe.

Kako se pripremate za sledeću sezonu?

- Čim dođem u Bar, odmaram i čekam da mi se sve iskristalizuje. S treninzima počinjem tek sredinom jula i tada polako počinjem da ulazim u formu.

Znači više od mesec i po dana provedete bez treninga?

- Kad sam bio mlađi, ranije sam počinjao s treninzima. Međutim, sad moram više da vodim računa o tome da se ne povredim nego da budem u top formi tako rano. Na početku leta se čuvam, a potom kasnije počinjem da radim.

Koliko vremena u toku godine imate za sebe i za nešto što nema apsolutno nikakve veze s košarkom?

- Imam sigurno nekih mesec i po dana poslednjih godina. To su upravo ta dva meseca u Baru, kada potpuno odmorim od svega. Ne gledam košarku, ne razmišljam o košarci, ali kasnije se dobrim treninzima polako vraćam u formu i svake godine dođem sto odsto spreman na kamp.

  Da li vam je košarke preko glave?

- Nije. Da je tako, ne bih je ni igrao. Čim počnem tako da razmišljam, odmah ću staviti tačku na karijeru. Ali sigurno imam još dve-tri godine snage za to.

Šta nakon NBA? Da li biste zaigrali u nekom evropskom klubu?

- Nikad nisam razmišljao o povratku u Evropu. NBA je nešto sasvim drugo. Posle NBA, ne samo ja, već nijedan igrač koji je osetio čari najbolje košarkaške lige ne bi mogao da se vrati u Evropu, ma o kom klubu da je reč. NBA je na takvom nivou da je to skoro pa parfektno, počev od centara gde treniramo, hotela u kojima odsedamo, pa do sala u kojima igramo. Sve je to na neverovatnom nivou, a Evropa je još daleko od toga, iako su po kvalitetu sve bliži i bliži.

Velika razlika je i u samom načinu igre?

- U NBA se mnogo brže igra i igrači su veće atlete. Drugačija je košarka i mnogo je slobodniji način igre za razliku od Evrope. U Evropskoj košarci moraš više da se podrediš timu i da se limitiraš, dok u NBA dozvoljavaju da pokažeš sav svoj talenat. Evropa je više taktika, a u NBA je sve individualno.

Vi ste već deset godina deo NBA lige. Kako vam je  bilo prve godine, kada ste došli tamo?

- Prvu godinu ni ne pamtim dobro, jer sam živeo san i bio sam jako uzbuđen. Praktično mi je proletela. Uživao sam i nisam čak ni shvatao šta treba da radim i na koji način treba da se adaptiram. Odradio sve potpuno opušteno.

NBA liga za mlade igrače organizuje razna predavanja, između ostalog i kako da se odbrane od "loših" devojaka?

- Svake godine se organizuju predavanja koja ti nude razna rešenja poput onoga kako da sačuvaš pare, kako da se ponašaš, kako da se nosiš s popularnošću, odbraniš od lažnih biznismena, pa samim tim i od cura koje žele samo novac. Mislim da je to jako dobro i poučno, jer u Americi sa svih strana vrebaju problematični ljudi, koji na ovaj ili onaj način žele da se domognu tvojih para. Dovoljno je da samo upoznaš pogrešnu devojku i da ona ode u policiju da te prijavi. Nakon toga se razvlačiš po novinama, a zapravo se među vama ništa nije dogodilo. Dosta NBA igrača je tako uništilo karijeru i mislim da su upravo iz tih razloga i uveli sva ta predavanja.

Šta vam najviše nedostaje dok ste u SAD?

- Porodica mi ne nedostaje, jer je uglavnom sa mnom u Americi. Najviše mi nedostaju šetnje pored mora i društvo. Baš zato, kad završim sezonu, prvo što uradim jeste pakovanje i pravac aerodrom. Nažalost, nema direktog leta za Crnu Goru, pa moram da svratim na još jedan aerodrom. Ali posle sezone, sve što želim je da idem pravo za Bar.

Imate li slobodne dane u Americi i kako ih provodite?

- To se veoma retko dešava, ali kada se desi, gledam da ih provedem u krugu porodice, sa ženom i decom. Nemam vremena za šetnje i putovanja, osim za vreme Ol star pauze u toku februara. Tada gledam da otputujem u toplije krajeve, pošto sam, koje sam sreće, igrao uvek u nekim hladnim gradovima (smeh). Što je najgore, ta četiri dana Ol star vikenda čine se kao minut.

Svi znamo da se uspeh ne oprašta tako lako. Šta vam je NBA u tom smislu doneo, a šta odneo?

- Ne opterećuje se mnogo time šta ko misli i šta ko priča. Moji najbliži znaju ko sam i šta sam, tako da me nikada ništa van tog kruga nije dodirivalo, bilo da je dobro ili loše. U NBA sam ostvario san, čak i više od onoga što sam ikad mogao da zamislim.

Pored oca Dušana, bivšeg košarkaša, jednog od najboljih u Crnoj Gori, postoji li trener koji vam dao podršku i pomogao u karijeri?

- Što se tiče perioda pre NBA, nije mi pomagao niko osim Vlada Đurovića. Uglavnom su gledali da odmognu, što me činilo jačim, jer sam se zainatio da pokažem da mogu da budem ovo što jesam. U NBA ligi su treneri uglavnom korektni. Koliko zaslužiš, toliko igraš. Posebno pomažu mladim igračima koji su na početku karijere.

Najbolji igrač protiv koga si igrao?

- Lebron Džejms. Pet godina sam igao s njim u timu Klivlenda i definitivno je najbolji, tu nema priče.

Da li je istina da ste na jednom basketu “jedan na jedan” za opkladu pobedili Lebrona Džejmsa i uzeli njegov "BMW"?

- O tome je izašao najpre tekst, a potom i demanti u spskim medijima, a ništa od toga nisam ispričao za novine koje su o tome pisale. Istina je da je te godine Lebron izjavio da je najviše voleo da igra „jedan na jedan“ sa mnom na treninzima i da sam kola kupio od njega. Neko je to čuo i sklopio njemu zanimljivu priču, ali nikakve opklade tu nije bilo.

Posle Portlanda, da li biste voleli da zaigrate u nekom drugom timu?

- Nakon pet godina u Klivlendu, bilo mi je jako teško da napustim tim jer sam se baš bio navikao na grad, ljude i tim. Međutim, posle nekoliko transfera, vremenom sam shvatio da je u svakom klubu uglavnom isto, tako da ne razmišljam o tome. Najverovatnije postajem slobodan agent. O novom ugovoru počinjem da razmišljam tek u septembru, osim ukoliko me pre toga ne nazove menadžer s nekom ponudom.

Mnogo polemike se vodilo oko vašeg neigranja za reprezentaciju. Šta se zapravo desilo?

- Oduvek sam hteo da igram za reprezentaciju i svako leto sam s nestrpljenjem iščekivao pripreme. Nema ništa lepše nego igrati sa svojim timom i pritom biti deo svog tog fantastičnog druženja. Međutim, kada sam shvatio da tu ima mnogo više politike nego košarke, penzionisao sam se što se tiče reprezentacije, sada već davne 2005. godine.

Kako komentarišete igre Nikole Pekovića i Nikole Vučevića?

- Poznajem obojicu i zaista su odlični momci i fenomenalni igrači. Po mom mišljenju, najbolji centarski tandem.

Često smo vas viđali u hali "Pionir", što je nateralo ljude na mnoga nagađanja. Postoji li šansa da jednog dana odigrate bar sezonu u dresu Partizana?

- Nikada nisam razmišljao o tome, ali je tačno da sam veliki Partizanovac.

(Tamara Milić)