ZNA DEDA ZNANJE: Hajnkes ponovo napušta klub posle evropske titule! (VIDEO)

Vremešni trener Bajerna Jup Hajnkes (68) pobedom njegove ekipe nad Borusijom Dortmund 2:1 u finalu Lige šampiona postao je četvrti stručnjak koji je osvojio evropski tron sa različitim klubovima, posle Austrijanca Ernsta Hapela, Nemca Otmara Hicfelda i Portugalca Žoze Murinja i u najavljenu penziju odlazi u velikom stilu. Pokorena je Bundesliga, Evropa, a preostalo je još finale Kupa Nemačke u kojem će verovatno bavarski gigant obezbediti prvu triplu krunu u istoriji, podvig koji je dosad pošao za rukom Seltiku 1967, Ajaksu 1972, PSV-u 1988, Mančester junajtedu 1999, Barseloni 2009 i Interu 2010.

Hajkens je, uprkos bogatoj igračkoj i trofejnoj trenerskoj karijeri, uvek bio nekako potcenjen i u senci, nikad najveća zvezda, iako nije mnogo zaostajao.

Treći najbolji strelac u istoriji Bundeslige sa 220 golova imao je nesreću da igra u isto vreme kad i legendarni Gerd Miler. U skoro svako drugo vreme bio bi neprikosnoveni centarfor "pancera" a ovako sakupio je 39 nastupa  za nacionalni tim, od kojih su većina verovatno bili sa klupe, uz 14 golova.

Sa Borusijom iz Menhengladbaha Hajkens je četiri puta bio šampion Nemačke uz jedan kup, osvojio je Kup UEFA 1975. u kojem je postigao het-trik u revanšu finala u Enšedeu protiv Tventea 5:1, dok mu je Kup šampiona ostao nedostižan, posle poraza od Liverpula i finalu 1977. i polufinalu naredne sezone.

Obično se kaže da su vrhunski fudbaleri retko vrhunski treneri, e pa Hajkens je to demantovao, mada, trebalo mu je vremena. Nasledio je legendarnog Uda Lateka na klupi Borusije Menhengladbah 1979, neposredno pošto je nemački klub protiv Crvene zvezde osvojio  Kup UEFA. U prvoj sezoni pod Hajkensovim vođstvom Borusija je ponovo igrala finale, ali je poražena od frankfurtskog Ajntrahta.

Hajkens je proveo osam sezona u Menhengladbahu bez trofeja, ali to nije smetalo Bajernu da ga angežuje 1987. Kao igraču bili su mu najveći rivali, a kao trener tu je uzeo prve trofeje, Bundesligu 1989. i 1990.

Vodio je Bajern u čuvenom polufinalu Kupa šampiona 1991. protiv Crvene zvezde, a stariji ljubitelji fudbala pamte da ga je žreb vrlo zadovoljno prokomentarisao u stilu "Jugosloveni su opasni samo jedno poluvreme".

Zvezda je u Minhenu 10. aprila pobedila 2:1 i nanela prvi poraz Bajernu u najjačem klupskom takmičenju na njegovom terenu, dok je neverovatni revanš svima dobro poznat, dve nedelje kasnije, završen je autogolom Augentalera za 2:2. Titulom prvaka Evrope okitila se Zvezda, a Hajkens je morao da čeka još sedam godina.

Posle Bilbaoa, Ajntrahta iz Frankfurta i Tenerifea i iznenadnog odlaska Fabija Kapela iz Reala posle jedne sezone i osvajanja prvenstva, Kraljevski klub postavio je Hajkensa za šefa struke pred početak sezone 1997/98. Sa Predragom Mijatovićem, Robertom Karlosom, Morijentesom, Raulom, sunarodnikom Ilgnerom na golu i ostalima Hajkens je Realu doneo Ligu šampiona posle 32 godine, kada je Mijatovićevim golom pobeđen Juventus 1:0 u finalu na "Amsterdam areni".

Čudno, ali u Realu nisu bili baš zadovoljni i raskinut je ugovor sa nemačkim stručnjakom i doveden je Gus Hidink, koji se takođe nije dugo zadržao. Hajkens je u međuvremenu voduio nekoliko klubova, kratko čak i Bajern 2009. posle smene Jirgena Klinsmana. Konačno, 2011. postavljen je treći put za trenera najtrofejnijeg nemačkog kluba i čini se da bi moglo da bude po narodnoj "treća-sreća".

Hajkens je u prvoj sezoni morao da istrpi "teror" Dortmunda, koji se okitio duplom krunom, triput pobedivši njegove pulene, kao i šokantan poraz od Čelsija u finalu Lige šampiona. Sada, izgleda, naplaćuje sve dugove, Bundesliga je već osvojena, prvi Hajkensov trofej posle 15 godina, usledila je i Liga šampiona, a teško da Štutgart u funalu nacionalnog kupa može da bude velika prepreka timu koji je raskomadao Juventus i Barselonu. a onda nadvisio i Borusiju Dortmund.

Tvrdi se da je za usluge iskusnog trenera zainteresovan Real, koji bi ga postavio za naslednika Žoze Murinja. Posle ovakve sezone, ne bi bilo čudo da se Hajnkes predomisli i odloži najavljeno povlačenje, ali u tom slučaju sigurno neće imati ovako savršen oproštaj.

(A. Č.)