KRALJ KRALJICE SPORTOVA! Karl Luis u Telegrafu: Beograd me je očarao! (FOTO)

Beograd i Srbija imaju retku privilegiju da tokom vikenda ugoste najvećeg atletičara svih vremena! Karl Luis je promoter Beogradskog maratona, a slobodno možemo reći i atletski gospodin. On je, posle prijema kod premijera Ivice Dačića, uspeo da odvoji koji sat za posetu našem portalu u društvu predsednika Atletskog saveza Srbije Veselina Jevrosimovića. Osvajač devet zlatnih i jedne srebrne medalje na Olimijskim igrama (1984, 1988, 1992, 1996) prisetio se nekih detalja iz svoje karijere, objasnio nam kako je "atletika izabrala njega", ali i istakao zadovoljstvo stanjem kraljice sportova u Srbiji, koja postaje pravi rasadnik talenata.

 Zašto ste izabrali atletiku?

- Nisam ja izabrao atletiku nego je ona nekako izabrala mene. Na početku sam bio zainteresovan za sve sportove i većinu sam trenirao. Na primer, fudbal sam trenirao nekoliko godina, mislim čak šest.  Međutim, nekako se na kraju ispostavilo da je atletika nešto što mi je jednostavno bilo suđeno.

 Šta vam je bilo teže tokom karijere -  popeti se na vrh ili ostati na njemu?

- Svaki sportista sanja da jednog dana postane broj jedan u svojoj disciplini, što je veoma teško i predstavlja veliki izazov. Ostati tamo je mnogo veći izazov. Moraš stalno da se trudiš i da pružaš maksimum. Ti si ipak broj jedan i svi ostali jure tebe. Kada si na vrhu, možes da uočiš greške koje si pravio i da se potrudiš da ih ispraviš. Uvek moraš biti korak ispred svih kako bi zadržao prvo mesto.

 Može li se od toliko medalja izdvojiti omiljena?

- Dve su mi najviše prirasle srcu. To je prva zlatna sa Olimpijskih igara i, naravno, poslednja, takođe sa OI. Zašto prva? Nema veće sreće od toga kada osvojiš prvu medalju, jer si nekako ušao u to odabrano društvo. Pomisliš: "Bože, da li je moguće da sam stigao ovde?" Poslednja mi je draga iz razloga što nisam ni mislio da ću dogurati do Atlante jer sam već imao 35 godina, a kamoli osvojiti medalju.

 Da li je bilo praznine u vama kada se ste rekli zbogom atletici?

- U trenutku penzionisanja bio sam potpuno spreman za to jer sam imao planove. Vrlo brzo sam se uključio u mnoge druge industrije kao što su filmska i muzička. Često sam radio na TV. Jednostavno, radio sam mnoge stvari jer sam se prethodno dobro spremio sa penziju, koja me je očekivala. Planirao sam da odem kad budem spreman, što sam, na kraju, i učinio. Sada sam mnogo srećniji i ne bih mogao da zamislim sebe ponovo da se vratim u ''arenu''.

 Kakvi su vam utisci o Beogradu i Srbiji?

- Ovo je drugi put da sam ovde. Veoma zanimljiv grad. U suštini, meni se jako sviđa Evropa. Srbija je jako slična Rusiji. S obzirom na to da imam dosta godina (smeh) vrlo dobro se sećam komunizma koji je vladao ovde, ali i u Rusiji jer je Moskva prvo mesto, van teritorije SAD, na koje sam kročio. Slično je i u Srbiji i Beogradu. Imate običaje i kulturu koji su potpuno drugačiji od drugih. Beograd je, primetio sam, jako brz grad i mogu vam reći da sam očaran njime.

 Šta mislite o Beogradskom maratonu i atletici u Srbiji?

- Mislim da je maraton sjajan za društvo i zajednicu uopšte. Posle svega što se dogodilo u Bostonu, mnogi su mislili da se maraton neće održavati u skorije vreme, ali evo nas, dva dana kasnije u Beogradu. Slika koja će biti poslata u svet veoma je važna za sve. Meni je jako drago što ću upravo ja biti taj koji će da otvori ovaj maraton, prvi posle bostonske tragedije.

- Što se tiče atletike u Srbiji, primetio sam, što je jako bitno, da ovde postoji dosta mladih atletičara koji su budućnost ovog sporta. Čitava organizacija je usmerena na razvoj mladih ljudi i to je ono što je veoma važno. Prema mom mišljenju, ovde se odlično radi što će se i videti u narednom periodu - istakao je legenda svetske atletike, poručivši narodu u Srbiji da vežba, trenira i zdravo živi.

(M. Marić)