PARTIZAN I ZVEZDA NA MREŽAMA: Crveno-beli šampioni, ali na Fejsu i Tviteru! (FOTO)

Najveći svetski klubovi odavno su shvatili potencijal društvenih mreža. Činjenica da u svakom momentu možete da dobijete mišljenje, kritiku, sugestiju i vrednu informaciju od navijača od presudnog su značaja za imidž kluba i budućnost poslovanja.

Bilo da na stranici bude više komentara "uprava napolje" ili "titula je naša", klub koji je odlučio da oformi zvaničan profil na nekoj od mreža ne može da ignoriše reakcije navijača. Dvosmerno komuniciranje je, očigledno, suština društvenih mreža.

Fejsbuk stranice i Tviter profili određenih klubova odlično su virtuelno mesto za okupljanje svih "tipova" navijača − od simpatizera koji prate osnovne vesti o svom klubu do onih najvatrenijih i najfanatičnijih koji su redovni posetioci zvaničnih veb-stranica. Svi oni svojim "lajkom", "ritvitom" ili komentarom mogu da pošalju poruku upravama da li su navijači, od kojih klubovi u krajnjoj liniji zavise, zadovoljni vođenjem kluba, rezultatima, akcijama...

Ako pogledamo Fejsbuk stranice dva kluba iz  Premijer lige, najljućih rivala iz Mančestera, Junajteda i Sitija, jasno je da imaju armije navijača po celom svetu. Više od 34 miliona ljudi širom sveta na neki način podržava "đavole", dok Siti broji više od pet i po miliona navijača na Fejsbuku.

Te stranice su aktivne gotovo non-stop. Deli se sadržaj sa zvaničnog sajta, objavljuju se saopštenja, pozivaju se navijači da komentarišu, šalju svoje fotografije i snimke, prognoziraju rezultate mečeva, upućuju pitanja igračima, "tvituju" se izjave... Sve se to dešava bez velikih pauza u "šerovanju", tako da su navijači maltene konstantno u kontaktu sa voljenim klubom. Logično, veza između njih postaje jača.

A kako dva najveća rivala u Srbiji komunciraju na društvenim mrežama?

Fejsbuk stranicu aktuelnog šampiona, Partizana, "lajkovalo" je nešto više od 16.ooo navijača. S druge strane, njih čak 522.000 ima na stranici Crvene zvezde. Jeste da u Srbiji generalno ima više navijača crveno nego crno-belih, ali ovolika razlika skoro da može da se poredi sa onom koja je između Junajtedove i Sitijeve stranice. Jedan od uzroka bi bio i taj što su u Ljutice Bogdana ranije shvatili značaj Fejsbuka (stranica osnovana u junu 2009) nego u Humskoj (septembar 2012).

Slično je i na profilima na manje popularnoj mreži u Srbiji − Tviteru − Partizan ima 3.000 pratilaca, a njih skoro 27.000 prati Crvenu zvezdu.

KO JE AŽURNIJI NA FEJSU I TVITERU?

Kada su u toku utakmice dva kluba, navijači mogu preko statusa da saznaju ako dođe do promene rezultata. Statusi o važnim situacijama sa meča postavljaju se više na Zvezdinoj stranici, dok Partizan uglavnom sa stranice usmerava navijače na zvaničan sajt, gde se izveštava "iz minuta u minut". U poređenju sa profilima navedenih evropskih velikana, navijači crveno i crno-belih se ne "okupljaju" dovoljno da bi komentarom dali na značaju određenom statusu, na primer.

S te strane bi administratori stranica u klubovima mogli da se ugledaju na dovitljive "tvitove" i statuse nekih premijerligaša, koji često umeju i da ubacuju šaljive komentare kada "neko promaši ceo fudbal" i slično. Jer, to su slobodne društvene mreže, i treba se u adekvatnoj meri prilagoditi obraćanju na njima. Ovo je takođe era "dva ekrana", jer dosta korisnika društvenih mreža dok gleda meč, ispred sebe ima otvorene profile na kompjuterima ili pametnim telefonima.

Što se tiče konstantnosti, deluje da su se Zvezda i Partizan podelili: crveno-beli imaju veću aktivnost na Tviteru nego na Fejsbuku, dok s druge strane Partizan nema preterano velike planove sa Tviterom, već sa Fejsbukom. Partizanu ume da se desi da po četiri-pet dana ne "tvitne" ništa.

I Zvezda i Partizan "šeruju" najnovije informacije sa svojih zvaničnih sajtova, kao i fotografije, izjave igrača i trenera. Ali opet, postoji taj detalj da to nekako ide "servisno". "Tvit" nekad sadrži nekoliko (neatraktivnih) reči, poput "Fotografije" ili "Trener pred Javor" i ne motiviše često navijače da se uključe u interakciju sa klubom... Samim tim se gubi pomenuta dvosmerna komunikancija.

Usudićemo se da kažemo da klubovi ne neguju komunikaciju sa navijačima na društvenim mrežama jer od njih to ni ne traže. Sve se završava na najprostijem "lajku" i nedovoljno univerzalnih komentara tipa "Ajmooo do pobede" ili tradicionalne srpske psovke posle (ne)predviđenog poraza.

Kada bi se kroz statuse i brojne druge alatke koristile, pogotovo na Fejsbuku, zvanične stranice na društvenim mrežama bi i navijači posmatrali drugačije − kao mesto gde će se njihovo mišljenje čuti i uvažiti. Samo od kluba zavisi koliko će se posvetiti ovakvom načinu komuniciranja, koji je odavno zaživeo u Evropi i svetu.

(B.Mekić)