REPORTER TELEGRAFA NA DEJVIS KUP MEČU SAD - SRBIJA: Bojsi, dobro te našao posle 28 sati!

Daleko je taj Bojsi... Mnogi od vas i ne znaju o čemu mi to, ali moram da budem iskren da bih u kvizu na isto pitanje "Šta je Bojsi?", dao jedan jedini odgovor - Bojsi je grad u Americi.

Gradić u državi Ajdaho ima priliku da se proslavi, pošto u naredna tri dana u njemu gostuju Novak Đoković, najbolji teniser sveta, i drugari iz reprezentacije Srbije. Zbog čega? Naravno, zbog četvrtfinala Dejvis kupa, kupa koji je pre 113 godina osmislio jedan harvardski student i koji su domaćini osvajali 32 puta. Srbija je jednom - 2010. godine, a tada su se prvi put u istoriji sastali sadašnji protivnici.

I ja sam danas prvi put u istoriji stigao u Boisi. Bez kofera koji je odleteo negde gde će i on debitovati, ali se nadam da će ponovo biti u mom posedu. Veoma brzo...

Putovanje od Beograda do Ajdaha trajalo je 28 sati! Bez ikakvih komplikacija, zahvaljujuci avionskoj karti koju smo dobili na poklon preko online servisa za prodaju karata www.aerogaga.com . Normalna ruta za 1.060 evra. Čak ni nepotrebno stajanje od malo manje od dva sata na carini u Mineapolisu nije moglo da pokvari odavno stečenu "rutinu". Dvojica mrzovoljnih radnika polako su gledala pasoše i postavljala uvek ista pitanja svakom putniku koji nema američko državljanstvo ili zelenu kartu. Oni idu na "levu stranu"... I njih kontroliše uvek više carinika i policajaca.

E, u Amsterdamu sam se još jednom uverio da je "Šiphol" aerodrom "malo" bolji od našeg, surčinskog. Bolji, iako to jedna od poslednjih anketa, ako se ne varam, ne sugeriše. Ljudi, da se ne varamo, suviše je bezobrazno bilo onako lagati, ali "Šiphol" je kao i "Hitrou" u Londonu, "Šarl de Gol" u Parizu grad. Kao što su i frankfurtski, istanbulski i rimski aerodromi. Na amsterdamskom osim standardnih usluga koje pruža i naš maleni, surčinski imate muzej, kazino, spa centre sa hidro-masažom, biblioteke...

Sve to ima i u Mineapolisu, koji je po frenkventnosti jedan od većih aerodroma u SAD, ali je daleko od utiska da je nalik spomenutim aerodromima na Starom kontinentu. Ima "dušu" i on, ali prisustvo razno-raznih pripadnika regularne i "privatne" policije kvari sliku. Ljubaznost i osmeh svih zaposlenih u svakoj prodavnici ili restoranu je normalno, ali simpatično deluje i konverzacija sa carinicima koji su me bar pet-šest puta izuli pošto sam izlazio napolje da bih zapalio cigaretu. Sada smo i drugari, ali služba je služba...

- Skinite cipele, molim vas. Laptop i ostale elektronske spravice stavite na jedno mesto. Izvadite sve iz džepova. I maramice - tako otprilike ide njihov tekst.

Neću da ih žalim, ali... No, posle šest i kusur sati lutanja po aerodromu ukrcao sa se u avion za Bojsi. Još dva i po sata leta, to jest maltretiranja da zaspim. I jesam. Sada sam u Bojsiju...

(Dejan Ješić, Izveštač Telegrafa iz Bojsija/sponzor puta: www.aerogaga.com)