SUMO BUGARČE: Kalojan Maljanov osvojio Japan! (FOTO) (VIDEO)

Sumo rvanje nije popularno u Bugarskoj, ali Bugari imaju šampiona u ovom sportu. I to ne samo šampiona, već jednog od najpopularnijih sportista u Japanu!

Reč je o Kalojanu Stefanovu Maljanovu (30), popularnom Sumo Bugarčetu, prvom rvaču iz jugoistočne Evrope koji je dobio sve počasti u Zemlji izlazećeg sunca.

TEŽAK JE SAMO 153 KILOGRAMA

Kalojan je svojim borbama zaslužio naziv Ozeki, što je drugi najviši rang u ovom sportu, odmah ispod najvećeg priznanja Jokozuna. Japanci su mu dali i ime Kotoši, što u prevodu znači Evropska harfa.

I ne samo što je postao senzacija u Japanu zbog svojih performansi u ringu (visok je 203 centimetara, težak 153 kilograma), već je zbog dobrog izgleda dobio i nadimak Bekam sumo rvanja.

- Ja se samo takmičim u svom sportu. Ukoliko pomognem da se otvore vrata između Evrope i Japana, osećaću se još bolje - kaže Kalojan, kome je japansko ime Kotošu Kacunori.

Kotošu je bio tema mnogobrojnih TV emisija u Japanu, koje su pokazivale ovog sumo rvača kako jednom rukom drobi jabuku, ali i njegovu stidljivu, "mladalačku" stranu.

RANG OZEKI KAO NAGRADA ZA RAD

Sumo Bugarče je karijeru počeo kao rvač grčko-rimskog stila, ali je shvatio da u tome nema mnogo čari, pa je 2002. godine otišao u Japan i počeo da vežba sumo rvanje. U početku je bio u najnižem amaterskom rangu, ali je 2004. godine prešao u profesionalce.

Kada je sledeće godine pobedio takmičara najvišeg ranga Jokozuna, počeli su da ga gledaju s poštovanjem, a nakon toga, u januaru 2006. godine dobio je drugi najveći čin u ovom sportu Ozeki.

Koliko je to veliki čin i koliko je teško postati Ozeki govori podatak da bi borac trebalo da osvoji turnir ili kao sekivake da naniže 33 pobede u tri turnira (od 45 mogućih). Da bi borac postao Jokozuna treba da osvoji dva turnira zaredom.

Kalojan je najveći uspeh ostvario 2008. godine, kada je osvojio Carski kup Japana i tako postao prvi Evropljanin kome je to pošlo za rukom.

Kalojan je posle toga nastavio sa uspešnom karijerom, koju je nakratko prekinula povreda kolena 2011. godine, a koja se inače često dešava u ovom surovom sportu. Tokom 2013. godine takmičio se u januaru sa skorom 10-5 i tokom marta sa skorom 1-5-9.

ISTORIJAT SUMO RVANJA

Sumo rvanje prvi put se pominje u jednom zapisu iz 712. godine, gde se opisuje kako je vlasništvo nad japanskim ostrvima odlučeno između bogova Takemikazuchi i Takeminakata u rvačkoj borbi.

Ninšoke (hronike Japana u pojedinačnim zapisima) iz 720. godine beleže prvu borbu između smrtnika u godini 23 p. n. e. Jedan čovek po imenu Sukune je na poziv cara Suinina u rvačkoj borbi porazio i ubio siledžiju Kehaua i tako postao otac sumo rvanja. U stvarnosti su se mnoge borbe, čak i u srednjevekovnom Japanu, završavale smrću jednog od učesnika.

U Tokiju postoji kvart u kojem žive samo sumo rvači. Putnici namernici koji svrate da ga obiđu izgledaju kao patuljci pored ljudi neverovatno velikih dimenzija. Teški su između 150 i 200 kilograma.

Uprkos svojoj veličini, sumo borci su krajnje nekomunikativni. Kao posledicu mnogobrojnih ozleda grla oni često imaju probleme s glasnim žicama. Vrlo često stradaju im i ušne školjke. Uši sumo profesionalaca liče na glavice kupusa sa čitavim spektrom duginih boja od tirkizne do bagremove.

Izvan borilačke scene život sumo rvača nije ništa manje surov. Treninzi počinju u pet sati ujutru. Svi zahtevi trenera, koji nosi neizbežnu bambusovu palicu, moraju biti bezuslovno ispunjeni.

U suprotnom, na leđa učesnika svali se bujica udaraca palicom. Od iskusnog sumo borca gore je biti samo sumo početnik. Stariji borac može da udara novajliju koliko god puta hoće. Novi su dužni da sve trpe, da starijima spremaju hranu, da im čiste leđa i bokove, pošto sumo borac ne može sam sebe da obuhvati.

(Telegraf.rs / borilački-klub.com)